Побори - Процјена заклада Марка Ивова 2 јануара 1783.

 

Процјена заклада Марка Ивова

2 јануара 1783.

 

Во имја Христа амин. 1783-го, дња јануарија 2,

у манастир у Стањевиће. 

Да се зна и да је вјеровано ово писмо пред свакијем судом і господаром, како бјеше закладио покојни Марко Ивов Мартиновић из Поборах светопочившему господину владики Сави негову кућу и баштину и све што се негово називаше у Поборе за седамдесет грошах у вријеме, када је поша на службу принципову с таквијем начином, ако би се опет вратио, да има церкви подммирит речене динаре, а церква нему негова добра. Ако ли се не би повратио, да имају повратит церква негова добра неговијема сестрама, али стричевима, који би пристига с горе реченијема динарима церкву. И сувише от исте негове баштине да имају одмирит два саландара за негов спомен душевни, како изговара негова рецевуда, која је учинена 1745, марта 3. За ови узрок на исти денашњи ден скуписмо се ми кнез Дамјан и суђе и сви Побори и пођосмо видијети и стимати Ива Јовова добра и неговoгa сина Марка. Перво стимaсмо Доце под Ђурђевац, који беху под кућама Божовића, по верху Ника Браића, от обје стране поток: то стимaсмо цекин пет; сувише половину от два дочића више пута, који иде преко обера до баштине Ђура Маркова Зеца, .....и један, до баштине церковне, а кућиште и зграде око куће и Иву Вукмановићу негов дио, цекин седам, а у Раздолине више баштине Сава Митрова и до баштине Ђура Јовова, што держи Раде Ников за дуг, от обје банде главица, талијера 3, а на Пишталине више пута баштина до церковне от истока, а от запада Божовића до верху Ђура Јовова, ову стимaсмо цекина четири. Сувише на верх Кунинах баштина и лазина до Греде, от запади Прибиловића и от истока, ово стимaсмо талијера три, ово очима видијесмо и ногама обидосмо и по нашој души стимaсмо цекинах двадесет и један. Иста више речена баштина церкви Светој Троици у вијек, зашто нихов ред би понуђен у толико путах, који отресе руке от свијех више реченијех добарах пред свијема Поборима, а ми сви Побори договорно ово продасмо и с овом книгом утвердисмо у вијек вечни церкву. 

Сему седоци и стимaдури: 

Кнез Дамјан Кнежевић, Ђуро Радов Зец, Нико Прибиловић, Демјан Ђаконовић, Андрија Марков, Никола Савов, Нико Вуков, Саво Митров, Марко Јовов, - и примисмо од церкве два цекина за стимадурину и иљаду от мертвине сви Побори и Нику Стијепову от осудбине четири гроша. 

Писах ja Теодосиј Мерковић. 

На полеђини: Књига от баштине Ливаде, под Ђурђевац, што куписмо у Ника Стијепова Прибиловића, који бјеше дужан церкви талијерах пет, а четири му придадосмо, чини у све талијерах девет, како унутра изговара.