Тестаменат
Ђура Ивова
2
новембра 1744.
Ва
име Христа. На 1744, мјесеца нојевра 2. У Свете Петке
пред
сједоцима, који те се подписат.
Да
јест вједени је васакому чловеку, пред ким изиде сије писаније, како ја Ђуро
Ивов находим се у тијелу немоћан, а у памети здрав и препоручујем моју душу
Господу Богу и Пресветој Богородици и васем светим и чиним ови последњи мој
тастаменат при мојојзи самрти за посједочити и потврдити мојему првоме
тастаменту, којега сам учинио и за мојега здрава живота на 1741, априла 26, и
тако га пофаљујем и потврђујем, да сам добро учинио, што сам оставио у ове
двије цркве за душу моју и моијех мртвијех.
И
јешче остаљам 2 печице винограда, што блех хранио за моју старост; једну на
Царине, а другу на Сјенокосе; те двије печице остаљам у ове двије цркве, ђе и
ову осталу моју задужбину.
И
тко би помео ову моју задужбину, да ми ово размете, што сам наредио, не било му
просто ни благословено, него му била свезата душа и тијело и да му Господ да,
да не може наредити ни управити својијем, ни својом душом, него му била
супарница Света Тројица мјесто милости.
И
тому сједоци: поп Марко Руцовић, поп Никола Гиговић, Станиша Марков, Ђуро
Алексин.
Писах
ја поп Јово Гиговић по наредби Ђура Ивова пред сједоцима и бих сједок објема
тастаментима, како више пишу.
Нема коментара:
Постави коментар