Тестамент
Милоша Вучетина
30
јануара 1739.
Ва
име Хрита, амин. На 1739 генера 30.
Да
се зна, како ја Милош Вучетин находим се у тијелу немоћан,
а у памети
здрав и
препоручујем душу
моју Господу
Богу и
пречистoj jeгo матери и
васем светим, и остављам за душу моју
и мојијех мртвијех господину владики Сави моју старину: кућу и баштину на Угље,
а очинство Андријанино ње дио на врх Лазах, Милош да се у то не пача, ни
Андријана у Јовов дио да се не пача. И остављам куће и баштине и све што се
моје назива овијема старицама: Мојој домаћици Стани и мојијема невјестама
Андријани и Анђуши, да га уживају и да се њим мантенају до њих самрти, докле тече једна, и да се нема у ово моје тицат нитко, докле је жива једна, а пошто се преставе ове бабе да дијеле зетови ово што би остало, како браћа. А овоме ћетету Ђуканову, ако ме послужи посад за које бријеме, да му буде једна стиманца савише од друзијех, како узмирита. И дужан ми је Прентовић 52 гроша и 12 кумствах и 4 побратимства, а глава братина ми остаде на Лучића и његову дружину, од тога нијесам има него 4 цекина кумах, друго ништа. И остаде дужан Станоје Вуков с братом и синовцем Ивом и Вујошем Милошу Вучетину 30 грошах врх баштине под Релином с ову банду Долацах.
Сему
свједоци: Раде Јовов, Нико Краповић, Иво Тановић.
Ја
поп Јово Гиговић писах.
И
ја калуђер Рувим копијах ови тастаменат.
Нема коментара:
Постави коментар