Побори - Умир Мартиновића и Побора 29 јануара 1792.

 

Умир Мартиновића и Побора

29 јануара 1792. 

Ва име Христа, амин. На 1792, ђенара 29. На Стањевиће. 

Да јест веденије васакому суду и господару, пред ким изиде сије писаније, како имате порок и деференцу од много зелех главах, ранах, те пленовах и осталијех очитијех работах, а то Мартиновићи од Цетиња, а з друге стране Побори. И тако беше контене обје парте ставити међу собом суд двадесет и четири кмета. Господа кметови по имену: господин Владика Петар и господин гувернатор Јован Радонић, Поп Јово Абрамовић, војвода Вуксан Милић, Раде Горчинов, кнез Иван Мартиновић, кнез Марко Богдановић, кнез Лука Махина, Ђуро Миланов Мартиновић, Новак Жутковић, Андрија Марков, Саво Марков, Нико Борета, Марко Петров и остали, који се намјерише двадесет и четири, којизи бисмо звати и дођосмо на мјесто одбрато Стањевићи. Сједећи ми вишеречени призвасмо обје парте пред нама и њих разлоге говорише колико имаше и знаше. И ми вишеречени потад разумијући њих разлоге разбистрисмо и судисмо главу Јова Ђаконовића, која беше најприђе погинула, од руке Јова Никова Мартиновића и његовом браћом Цетињанима крвих 12; макосмо нашу осташе франке 8. 

У другу судисмо сина Јова Попова и сина Ива Зеца; пребисмо главу за главу, а бјеше ранах цетињскијех 7, а поборске четири; пребисмо четири за четири, осташе цетињске три, које судисмо франке двадесет и четири хиљаде; а што беше узет плијен Јова Никова Мартиновића бравих осамдесет и седам, које уцијенисмо сваку по дукат да му Побори плате. А што бјеше исти Јово с Цетињанима узео плијен Ђаконовића бравих 1940, то судисмо како и оно сваку по дукат да плате Бајице два дијела, а Доњокрајци трећи дио од главе Јова Ђаконовића, како су били дружина. А судисмо што бjeшe Ђаконовић ударио жену Јова Никова франке дванаест хиљадах. А што искаше Јово Ников покујство, такођер и Ђаконовић искаше од Јова Никова, што му бјеше појате жега и остале штете чинио, то пребисмо једно за друго. 

Судисмо десеторо говеди Николе Савова и Бевенино, једно на Баице, цекина 22. А судисмо и глобисмо Поборе, што бјеху издали Грбјанима цетињску стоку цекинах франкијех двадесет. А што беше син Ива Зеца преврга вјеру и сам погинуо судисмо цекинах двадесет. А судисмо што бјеше Ђаконовић посила у Доле рђаве ријечи против Јока Никова, ако се нађе чисто да је истина цекинах франкијех дванаест. Судисмо што бјеху Побори сломили корита и затисли воду на Трештаник, а Цетињани Поборама сломили млин - то пребисмо једно за друго. А рекосмо што се нађе цетињскога оружа, али аспре узето у ћесе у Поборе, да се врати; на исти начин што се нађе поборскога у Цетиње да се врати. А кућу и сва добра Јова Никова што има у Поборе то остависмо у слободни начин да је његово либеро. За све стабилисмо и умирисмо, а кумства и побратимства како је начин од земље да изврши. 

Писах ја поп Андрија Угљешић како један од кметовах — која ће бит потписата од господина Владике. 

Ја Владика Петар Петровић подписах и потврдих ово писмо и која парта не послуша и не пристане да је од Бога проклета. 

(Препис у Јована Маркова Ђаконовића из Улциња)