Један
тестаменат писан у Верони
20
априла 1746.
Ва
име Христа, амин. 1746. априла 20. у Талију.
Да
јест веденије васакому, како ја Нико Бевеља, син Пера Бевеље, наодим се у Талију,
у Верону, у тијелу љуто болан, а у памети здрав, и чиним ови истинити
тастаменат. Наприђе препоручујем моју душу Господу Богу и пресветој Богородици
и светому Арханђелу Михајлу и свијема светијема; пак нешто моје сиромаштине
остављам на аманат војводи Паву Махини, да га преда мојој матери Стани, а моју
кућу и зграде и баштину и лозе и гору и воду и сва моја добра остављам у Свете
Тројице на Стањевиће пред душом мога ђеда Милоша и мога оца Пера и мојега
стрица Јова и за моју душу и свијех мојијех мртвијех. И препоручујем моју мајку
Богу и манастиру; и ако би се који наша да ову моју задужбину смета, смео га
Бог и света Тројица, њега и његов дом.
Сему
сједоци: војвода Паво Махина и Иво попов Мрковић, који се ту намјерисмо.
Писах
ја поп Марко по ријечи више реченога Ника и бих сједок.
Нема коментара:
Постави коментар