Обрачун
Митрополита Саве и Ђура Ђаконовића
1740.
Во
име Христа, амин. На 1740... ден.
Да
јест веденије всјакому човјеку и да је вјеровано пред ким изиде сије писаније,
како учини конат господин владика Сава и Ђуро Ђаконовић, синовац попа Ђаконовића,
по смрти покојнога попа, што му беше дужан, и нађе се у дваест годинах, да му
није дао ни једне аспре благословене, ни владическе, и то му господин владика
све поклони, а он даде и поклони церкви нешто баштине за Перај Бријег до
Дријена више пута и метох, како она подноси уз брдо до пута комунскога, и
куфина баштини от истока церковна, от сјевера како стоји Перај Бријег и Крш Брштанов
управо уз брдо до пута. И бјеше оставио покојни поп за душу четир цекина, и то
пође за то, и ја Ђуро Станојев и мој брат Марко продасмо господину владики Сави
један цијепац на Горња Јаришта за двадесет грошах и кварат. И то му дасмо от
дуга от наше добре воље.
Тому
свједок свему овому горњему писму Станко Михов с Ластве и Нико Перов Ђаконовић;
не умијући писат учинисмо крсте својијема рукама + +
Писах
ја поп Марко Мрковић по ријечи Ђура Станова и његова брата Марка.
Нема коментара:
Постави коментар