Пресуда Народног Суда
7 јуна 1761.
На 1761, мјесеца јунија 7. На Брајиће.
Да се зна и да је вјеровано пред свакијем судом, ко
види и чује ово писмо, како блеше окурило зло међу Угљешићима и Прентовићем. И
тако ставише међу собом суд од наше земље 24 кмета. И тако се ми кметови
погодит не могасмо, но ми 12 кметовах пођосмо у Угљешиће: прво од Његушах: Кнез
Савић и Вукале Станов и Лазо Јовов и Марко Јовов и Стијепо Иванов; од Цетиња:
Вукота Вуков и Мило Ђиканов и Јово Војинов и Нико Вуков и Раде Стијепов и Вукац
Јовов и Саво Петров и кнез Андрија и Дамљан Вуков и ми исти кметови. Заклеше ни
се сви Угљешићи за говеда, с којијех је све зло окурило, да није имао Прентовић
у ње никакве илаке, но да им је дао Ђукан Вукосавов говеда и да је Прентовић на
њих на напаст ходио. И тако ми кметови судисмо главу Јова Сћепчева из Глухога
Дола, пребисмо је за главу Богдана Попова и сувише да зову Угљешићи Глуходољане
у кућу и да им подмире једну крв и кумство крвно, а они Угљешићима да врну
маску, али плате, коју су им узели Глуходољани на влеру. И тако судисмо Андрију
Вукова, којега је убио Ђуро Прентовић, мита 80 цекинах и 90 хиљадах; жакомо
трећу, осташе 50/7 и кумства и побратимства. И тако да има дат Борета рану Ђура
Прентовића; 3 крви макосмо и осташе 2 франке и кумство крвно. И судисмо жену
Андрије Вукова 30 хиљадах, макосмо трећу, осташе 20 и кумство крвно и барберину
по души. Тако и Ђуру Прентовићу барберину по души. Судисмо рану Митра Хоташева
15 хиљадах, макосмо трећу, осташе 10 франке и барберину по души. А што искаше
Прентовић на Угљешиће виноград, што су им посјекли, тако судисмо: кад Прентовић
плати њему кућу, што му је сломио и 100-тину имана, што су му узели, таде да
плате они њему виноград.
Писах ја Вукале Станишић по ријечи вишереченијех.
Нема коментара:
Постави коментар