Маини - Народни Суд из године 1763. 7 августа 1763. (Погибија Пава Лијешевића)

  

Народни Суд из године 1763. 

7 августа 1763. 

Ва име Христа 1763, августа 7 на Вучика (!) 

Да јест вједеније васакому суду и господару, пред ким изиде ово писмо, како погину Паво Лијешовић у Уровицу и убише га једна од три пушке, које пукоше у Скачицу; и уби га пушка најпрва на велику божу правду. 

И тако речени Паво остави на умрли конац својему оцу и свакоме, који се ту намјери и својој браћи: „Ево, браћо, тако ми свијета, на који идем, уби ме пушка, која је најпрва пукла из Скачице и ништа не знам ко је врго најпрви; на њега остављам крв моју и ви га држите за мога крвника, и да није просто, да ћете правога тицат“. 

И тако поприје се Дулетић и Вуко Марков пред господином Митрополитом Владиком Савом, и тако се нађе, да је била пушка Вука Маркова прва да је пукла од те три. 

И тако дође Андрија Дулетић својом браћом пред Подострожанима и Махинама друзијема и Поборима и рече: „Браћо, све ми намеће Вуко Марков крв на главу и говори, да га је друга пушка убила и да га је убио мој брат. Него ве кумим Богом и светијем Јованом, осједочите право, која га је пушка убила, прва, или друга.“ 

И тако ми сви Подострожани и Вучикаљани (!), који чусмо, сједочимо Богом и нашом душом по ријечи покојнога Пава, да га је убила пушка прва, и ову ријеч имамо мантенат пред свакијем судом и за веће вјере за будући било у ту пушку, која га уби, зрно и комати, сад пошто све разумјесмо ми примисмо синове Ивана Дулетића и свакога, који се у наше зло не меће, да је свакоме тврда и божа вјера да иду ђе и остали Махини у зло и у добро. И тако се они синови Ивана Дулетића облегаше, ако се игда нађе, да су они убили покојног Пава, да имају одговорит за њега и за све остало зло, које би с ове работе суцедило.

 

И томе сједоци по име(ну): Никола Вуков, Марко Тановић, Марко Зец, Раде Илин, Нико Ђаконовић, Нико Јовов, Ђуро Радов, Марко Лучин, Нико Стијепов, Нико Лучин, Божо Ивов, Марко Кнежев, Вучина Павов, Јово Марков, Станко Ников, Крсто Стијепов. 

Писах ја Иво Мрковић по ријечи свијех. 

И ми суђе... и Нико Јовов за веће вјере булом госпоцком... газет 11 солитијех.