Тестаменат
Станка Јовова
15
јануара 1744
Ва
име Христа, амин. На 1744 јануариа 15, у Поборе.
Да
јест веденије вас(а)кому чловеку, тко чује и види сије писаније, како ја Станко
Јовов находећи се у живот слаб у памети здрав, препоручујем моју душу Господу
Богу и пречистој Богородици и чиним мој разлог од душе и остављам господину
владики Сави 6 саландарах и да ме имају укопат и разлог ми учинит, како се чини
осталим Хрисћанима. И све моје оставам цркви, штогође се моје назива или гора,
или вода, или суво или сирово, све остављам манастиру на Цетиње за моју душу и
за моје старе, а они да имају спомен како остали титори и приложници. А мојему
стрицу Вуку остављам баштину, која се зове Горња Радовина, а моја стрина
Андријана, да се има мантенат докле је жива с овом баштином, а кад умре, да
црква узме к себе своје.
И
тому сједоци: Раде Бошков и Ђуро Радов и Станко Cћeпчев.
Писах
ja Теодосије Мрковић.
Нема коментара:
Постави коментар