Грбаљ - Спор Петра I, и Андрије Маркова Тујковића

 

Спор Петра I, и Андрије Маркова

11 јуна 1792.

 

Ва име Христа амин, 1792 мјесеца јунија 11 у

Манастир под Лаством.

 

Сједећи на искупу ми кнезови Војин Бојковић, Јово Тујковић и Иво Љубановић суђама и банкадом од кнежинах, прочитасмо двије књиге, што ни дођоше од високо преосвештенога господина Митрополита Петра Петровића, у које се жаљаше речени Митрополит на Андрију Маркова Тујковића из Сутваре, да му не да с миром држат и уживат кућу и баштину покојнога Пера Перића, коју баштину и кућу и покојни Перо и његова покојна жена Јована, која је наживјела мужа и синове, и како је кадет она остала на ред и записала речену кућу и баштину светопочившему преосвештеному господину владици Савви, који је делонго уљего у пошеш од куће и баштине Перићеве има од тадар више четрдесет годиштах, питајући прави суд од ове банкаде.

 

Призвасмо, дакле, пред нама на банкаду реченога Андрију Маркова Тујковића и његова сина, које питасмо с којијем контом и начином муче у речени мирни пошеш истога преосвештенога митрополита, којизи Тујковићи и отац и син одговорише: Истина је, господо, да смо од наше луде памети и преко разлога наједили преосвештенога господина митрополита Петра за ту претежу, ма смо се и сами развидјели и били у њега и питали му проштење и дигли данас увијек руке од куће и баштине Перићеве, која је цркви записана да је црква држи и унаприједа како је и досада од многих годинах. - Просећи још реченизи Андрија Тујковић и његов син да банкада сентенцом потврди пошеш реченој цркви, ђе је приложено.

 

Дакле ми реченизи кнезови и суђе, чујући по књигах разлоге живе преосвештенога владике, а говор и присклоненије Андрије Тујковића и његовијех синовах, а насклањујући се на праветни закон преведрога принципа, учињен на 10 сетембра 1767, а проглашен на 22 истога на мјеста обичајна изради остављења добарах црквама, јесмо призвали велико име божје, из којега исходи сваки прави суд, и с овом нашом данашњом сетенцом ставили реченога преосвештенога Митрополита Петра како главара цркве, ђе је приложено, у мирни, слободни и вјечни пoшeш од реченијех добарах Перићевијех, да је влаштити господар чинит што хоће како од свега осталога црквенога, а либерали реченога Андрију Тујковића и његове синове и посљедње како су и сами добровољно дигли руке од те претеже, и за већу вјеру булом хадетном светога Марка потврђујемо.

                                       

                                                    (М. П.)

 

Анто Батура, канзалијер од комунитади

гербаљске, писах по заповиједи

више речене господе.