Приказивање постова са ознаком Tujkovic. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Tujkovic. Прикажи све постове

недеља, 15. децембар 2024.

Грбаљ - Народни Суд дијели нашљедство 20 октобра 1734.

 

 

Народни Суд дијели нашљедство

20 октобра 1734.

 

Ва име Христа, амин. 1734, мјесеца отобра 20 дан, писано у Пелино.

 

Да се зна, како бисмо звати ја гувернадур Нико Лазаровић и кнез Станиша Милин Тујковић и кнез Јово Мирковић и суђа Марко Ђукић и поп Иван и поп Марко и Раде Вукшић и Ђуро Мачић и Перо Кашћелан и Перо Радов и Станиша Радев; бисмо звати од зетовах и кћерих покојнога Стијепа Лепавића, првом Марка Кашћелана и његове жене Дафине и од Ива Никова Јановића и његове жене Стане, да им видимо, како ће остат кућа и баштина и остала добра њих оца Стијепа Лепавића. Будући имао Стијепо два сина и двије кћери; по његовој смрти умријеше и синови и није остала њих од једнога сина једна кћи Ивана, и будући дата за сином попа Марка Мезалига, искаху Стијепове кћери и зетови, да дијеле кућу и баштину на троје. И ми више речени, пошто чусмо и разумјесмо и име боже призвасмо и тако рекосмо и осудисмо и нађосмо, да је ред од куће и баштине Стијепова унука Ивана, која му је од сина, а Стијеповима кћерима осудисмо по 50 гроша прћије, а зетовима дасмо нешто сребра и нешто робе. Пак ми више речени договорно (са) Стијеповима кћерима и унуком дасмо Светој Госпођи на Цетиње десети дан од пелинскога млина на славу Свете Госпође у име 7 саландарах, и у саландар по 17 грошах, саландар први Раду и жени му Јовани и попу Јовићу и Стијепу и жени му Јани.

 

Писах ја кнез Станиша Милин Тујковић з договором више реченијех.

 









четвртак, 14. јул 2022.

Грбаљ - Спор Петра I, и Андрије Маркова Тујковића

 

Спор Петра I, и Андрије Маркова

11 јуна 1792.

 

Ва име Христа амин, 1792 мјесеца јунија 11 у

Манастир под Лаством.

 

Сједећи на искупу ми кнезови Војин Бојковић, Јово Тујковић и Иво Љубановић суђама и банкадом од кнежинах, прочитасмо двије књиге, што ни дођоше од високо преосвештенога господина Митрополита Петра Петровића, у које се жаљаше речени Митрополит на Андрију Маркова Тујковића из Сутваре, да му не да с миром држат и уживат кућу и баштину покојнога Пера Перића, коју баштину и кућу и покојни Перо и његова покојна жена Јована, која је наживјела мужа и синове, и како је кадет она остала на ред и записала речену кућу и баштину светопочившему преосвештеному господину владици Савви, који је делонго уљего у пошеш од куће и баштине Перићеве има од тадар више четрдесет годиштах, питајући прави суд од ове банкаде.

 

Призвасмо, дакле, пред нама на банкаду реченога Андрију Маркова Тујковића и његова сина, које питасмо с којијем контом и начином муче у речени мирни пошеш истога преосвештенога митрополита, којизи Тујковићи и отац и син одговорише: Истина је, господо, да смо од наше луде памети и преко разлога наједили преосвештенога господина митрополита Петра за ту претежу, ма смо се и сами развидјели и били у њега и питали му проштење и дигли данас увијек руке од куће и баштине Перићеве, која је цркви записана да је црква држи и унаприједа како је и досада од многих годинах. - Просећи још реченизи Андрија Тујковић и његов син да банкада сентенцом потврди пошеш реченој цркви, ђе је приложено.

 

Дакле ми реченизи кнезови и суђе, чујући по књигах разлоге живе преосвештенога владике, а говор и присклоненије Андрије Тујковића и његовијех синовах, а насклањујући се на праветни закон преведрога принципа, учињен на 10 сетембра 1767, а проглашен на 22 истога на мјеста обичајна изради остављења добарах црквама, јесмо призвали велико име божје, из којега исходи сваки прави суд, и с овом нашом данашњом сетенцом ставили реченога преосвештенога Митрополита Петра како главара цркве, ђе је приложено, у мирни, слободни и вјечни пoшeш од реченијех добарах Перићевијех, да је влаштити господар чинит што хоће како од свега осталога црквенога, а либерали реченога Андрију Тујковића и његове синове и посљедње како су и сами добровољно дигли руке од те претеже, и за већу вјеру булом хадетном светога Марка потврђујемо.

                                       

                                                    (М. П.)

 

Анто Батура, канзалијер од комунитади

гербаљске, писах по заповиједи

више речене господе.