Статут Француске управе над Боком

 

Jacques Jean Alexandre Bernard Law, marquis de Lauriston 

Статут Француске управе над Боком

 

Између веома ријетких докумената из доба француске управе Боком, који нијесу пренесени у Задар, нашао сам у полицијскох архиву у Котору овјерен препис (превод) статута о владању француском над Боком.

 

Није ми познато да је овај статут штампан на српском језику, од кога се, вјероватно, сачувао само овај примјерак.

 

Напоменућемо, да се статут штампа овдје у данашњој транскрипцији и да су црквене цифре написане арапским бројевима. Иначе све језичне особине рукописа задржане су.

 

Д. Вуксан

 

 

Владање Францеско

Держава од Италије

Ђенерал Главни.

 

Хотећи дариват Провинцији од Боках Которскије једно управљење за сада потребито у згоду до другијех одлуках, које ће бит одређене од стране Јего Величества Императора и Краља, заповиједам

 

Дио перви

 

Управљење

 

Член I.

 

Провинција од Боках Которскијех биће раздијељена у три державе, од којијех најпрва биће Котор друга у Новоме, трећа у Будву.

 

 

Член II.

 

Держава которска угледаће у себе Град и стару околину од Котора, од Рисна и од двије кнежине Тујковића и Лазаревића, а Нови остаће у његовом садасњему бићу. Будва угледаће себе три комуне, комунитaд паштровску и двије кнежине Љубановића и Бојковића.

 

 

Член ІІI.

 

Провинција биће управљена од једнога царскога владаоца, или делегата, имајући под његову заповијед два подложна владаоца. Владаоц стојаће у Котор и управит ће са свом хитрином Провинцију. Друга два подложна владаоца, један стојаће у Новоме, други у Будву.

 

 

Член IV.

 

Бити ће у Котор један властник, или подеста, који ће настојати стварима од комунитада и двије ... ке од Града.

 

 

Дио други

 

Јакост од державе.

 

 

Член V.

 

Људи од оружја биће раздијељени у кумпаније и у заповиједи од сердарах с начином како се уписало.

 

 

Член VI.

 

Људи од оружја од сваке кумпаније бити ће заповиједани од једнога капетана и раздијељени у три начина, како сљедује:

 

Перви: људи од 25 годинах пасанијех;

 

Други: од 25 до 35;

 

Трећи: од 35 у напријед.

 

Саки скуп биће заповиједан од једнога серђента.

 

 

Член VII.

 

Сердар, капетан, серђент и пандуре одређини јесу унутра од сваке державe верху полицији од селах и државах и обслужењу од заповиједих владаоца.

 

 

Член VII.

 

Половица од пандурах од сваке кумпаније само служиће у времена од обслужења данскога, а друга половица остаће за управит се. Када ће царски владаоц одредити, да је потребита сва јакост од истијех пандурах, бити ће стављена у крепост.

 

 

Член IX.

 

У питање од пандурах биће учињен за перви пут од старјешинах од свакога комуна, комунитади и селах, које ће избирати људи од 25 до четердесет година и које ће бити одговорници од њихове вијерности.

 

 

Член X.

 

Пандури, којизи ће служити, потећи ће једну суму верху бастинах од провинције. Плате од сердара, капетана и серђента бити ће за сердара пет франака од Франције, за капетана три франка а серђента 24 солда од Франције — такођер плаћени верху баштинах од провинције.

 

 

Член ХІ.

 

Бити ће сваки дан у службу капетани и серђенти.

 

 

Член XII.

 

У пригоду од изванске пригоде за службу од часа сердар наставиће пандурима под заповијед од владаоца; вас број од људи оружања пука, који ће бити потребан, почеће первијем скупом од сваке кумпаније, којиема ће се дати крух од магацинах, доклен ће уздурат вријеме.

 

 

Член XIII.

 

Пандури биће оружани с мушкетом и с бајонетом, којизи ће се од магацинах од стата (?) и од којијех бити ће сваки за себе одговорник.

 

 

Член XIV.

 

Серђенти бити ће за перви пут именовати од jeгo високога ђенерала Лориштона у писмо, које ће подложити њему каптане и сердаре.

 

 

Член XV.

 

Без данскога конта, који ће бити приказат од капетанах ниховијема сердарима и без приказања у писмо, којега ће исти даће (!)  владаоцу, капетани чиниће приказање у писмо сваки пети дан, који ће бити послат владаоцу и сваки пут пак када ће се згодит која ствар тешка, и изван од обичнога, достојна за приказати се.

 

 

Член XVI.

 

Царски владаоц учиниће једно управљење од службе унутрашње ради полиције од Града, које ће бити дато на знање јего високоме ћенералу Лориштону.

 

 

Дио трећи

 

Заповијед од управљења гражданскога.

 

 

Член ХVІІ.

 

Биће један суђа од мира и један составник истому у Котор, који ће бити одређен за учинити правицу у державу. Бит ће један суђа од мира у Новоме својом державом, други у Будву својом державом.

 

 

Член ХVІІІ.

 

Суђа од мира судиће на исти час без друге апелациони до суме од 25 фиоринах.

 

 

Член XIX.

 

Плате од суђах од мира, бити ће с начином како у Далмацију.

 

 

Член XX.

 

Пристол учињен у Котор остане на исти начин и осудиће у перво прошење све ствари, које нијесу допуштане суђама од мира, остаће у напредовање начин криминалски како и приђе Апелациони од ниховијех расуждениjах остављена јест или сохрањена пристолу од апелациони у Задру.

 

 

Дио четверти

 

Уређење глизично

 

 

Член XXI.

 

Закони, који су у крепост у Далмацију верху ова члена бити ће одмах стављени у обслужењу и испуњење у сву провинцију од Боке Которске.

 

 

Член XXII.

 

Дације бити ће управљене у провинцију од Боке Которске с начином од онијех у Далмацију.

 

 

Пети дио

 

Наредба у скуп

 

 

Член XXIII.

 

У сваку згоду неизмишљену у ово одређење за сада царски владаоц узеће науке јего високога ђенерала Лориштона, заповједника од Дубровника и од Албаније.

 

Из квартијера ђенералскога од Котора на 27. августа 1807.

 

Ђенерал Главни.

 

Биће један прокурадур фишкал одређен за чинити испунит под власт од владаоца харач од Провинције и чинит га поштоват.

 

Ђенерал Главни.

 

За једнако преписање

Grati Segrio della Ro Deleg,

Грати, секретар од царс. владаоца

Мирко Пасквали, царски истомачитељ

код Владаоц Царскога Губеринијалнога.¹)

 

¹) Потпис Гратијев и Паскванијев је оригиналан.