О
растави жене Станка Никова
13
марта 1790.
На
13 Марта 1790, на Стањевиће.
Увјеривамо
с овијем писмом, како пође Станко Ников Вуловић у Цариград на 1778 и тако исти
не будући досада дошао дома дужници његови узеше му све, што имадијаше на дому;
тако његова жена би принуђена поћи отцу да је храни и одијева, не имајући
никакве помоћи од свога друга.
Утолико
долази иста жена више реченога Господину Високо Преосвештеному митрополиту
Петру, и сувише други од њезинога рода у много путах просећи, да би истој
допустио да се уда за другога; исти господин Високо Преосвештени не кће им
допустити, будући она имала својега друга жива. У толико нађоше се истинити сједоци,
који су били с вишереченијем у Цариград, да је поручио својој жени, да иде ђе
јој је воља, да му веће није жена и да неће на ове стране никад. Сувише нађе се
други сједок који је примио књигу од истога из Цариграда, да неће овамо
долазити и да његова жена чини шта оће, да неће за њу знати ништа. И сувише
нађоше се многи други, који на исти начин сједочише. И за више увјереније
подпишујемо се ми исти који чинимо ово писмо Господину В-ко П-му Митрополиту
Петру Петровићу, да море бити вјерован на свако мјесто и прочаја.
Војин
Ников Бан афермавам како више, будући ми дошла книга од истога †
Саво
Вујовић афермавам како пише †
Перо
Мирков Крута, који бих у Цариград, афермавам како више †
Станко
Бајковић афермавам како више †
И
сви чинимо крест нашом руком не умиједући ни један писати.
Нема коментара:
Постави коментар