Вучина
Попов продаје земљу Петру І.
27
августа 1783.
Ва
име Христа амин на 1783, августа 27.
Да
јест веденије васакоме чловеку, пред ким изиде сије писаије, и да се зна, како
је Вучина Павов Лијешовић от моје добре воле, а за моје потребе, продадох моју
дионицу винограда нa Цaрине, то продадох господину архимандриту Петру Петровићу
и неговој братији за четири цекина, и на ту дионицу винограда стимадура нe
пoслaсмо него се сами погодисмо за четири цекина,
који су ђушти от злата; у цекин по шест грошах, а у грош по четирдесет динарићах муниде куренте. И ја Вучина Павов Лијешовић питax моју близику, могу ли купит ову моју дионицу, они рекоше: купит не можемо, него продај коме можеш. И то остаде за церкву цетинску у вијек вечни. И тојзи баштини конфини от истока баштина Пера Лијешовића, а от запади иста баштина царковна, от севера пут комунски, а от југа баштина Пинатића. И ja Вучина Лиjешовић бих плаћен и подмирен од исте церкве цетинске за вишее речене аспре у све и за све, а царква да ужива више речену баштину како исту своју.
И
овоме писму сједоци који ће се подписат.
И
ја кнез Лука Кнежевић седочим горнему писму, да је истинито чиним карст руком
својом †
И
ја Перо Лијешовић бих седок и чиним карст руком својом †
Писах
ја Вуко Марковић по ријечи и наредби обије парте, а пред седоцима више
писатијема.
Нема коментара:
Постави коментар