Потврда старе даровнице
26 јула 1782.
Во имја Спаситеља нашего Христа, на 1782 — јула 26 —
у Манастир Свете Госпође у Махине
Да
се зна и да је вјеровано ово писмо пред свакијем судом, ђе би било од потребе,
како бјеху приложили и писали стари Руцовићи, у вријеме покојнога владике
Руфима¹) цркви цетињској баштину у Лазе за њихов вјечни спомен и њиховијех
првијех и последније. Mа будући ни црква, ни кућа Руцовића од речене баштине
немаше писма никаква, за то на исти данашњи дан састасмо се од обије парте
насљедници: пречестњејши господин Отац архимандрит Петр Петрович Његуш и
господин капетан Нико Ивов Руцовић, и отац Теодосиј Мркојевић,
цетињски калуђер,
и Станко
Ивов и
Перо Ивов, сви три синовци
вишереченога капетана Ника за избистрит ствари од ове баштине, да не би у које
вријеме могло бит једној, али другој парти које кривице. И тако се нађе по
сведочби да ова баштина у Лазе, која почиње од врх ограђе више старога кућишта,
што је више нове цркве, и од кућишта к десној банди извише Лаза црковније, који
су били Пињатића и до поднине Вукићевића и до Ђуришића лаза и до пута
комунскога и до врата Гиговића и од истока по врху до баштине и лаза исте
цркве, што је промијенила црква с Рацановићем, враћајући се наниже бријегом
изнад ријеке Белавштице до грабља, ште је било Паролино и Пушкарево, састајући
се опет до речене ограде више кућишта и до разђела, који се познаје међу овом
баштином и ограђом. Ово све међу ове конфине, илити границе находи се по
сведочби, да је од вишеписатога времена и доба реченога владике Руфима
приложила кућа Руцовића с тијем начином и погодбом, да имају работат њихови
посљедњи вазда и предават ујам цркви за њихов спомен. Тако и посљедње Владике и
владаоци Цетињскога манастира нигда нијесу кући Руцовића ову баштину из руках
узимали. И по томе ми сви више писали и ниже подписали, потврдисмо и стабилисмо
с овијем писмом на исти начин, како и први, да имају речени Руцовићи и њихови
посљедњи работат сву ову баштину у лазе, која је унутра међу ове кунине
именоване, и од ове баштине цркви предават по аманету сваку седму, како је било
и приђе. И за вишу тврђу учинисмо два писма, како једно, тако и друго, једнако,
да се находе у обје парте.
И
овому писму и погодби сједоци ниже потписани:
Ја
вишеименовани архимандрит Петр Петрович Његуш својеручно подписујем; Ја
Теодосиј Мрковић свидјетељствују горњему писму и својеручно подписују. Nicolo
Maina Rucovich, cap; ја Милош Јовов Руцовић Махина, својеручно подписују. Писах
ја Радосав Пећанин од Шакaбeнт и бих сведок.
¹)
Не каже се за којега је ово Руфима било, један Руфим владао је у XVI, а један у
XVII вијеку.
Нема коментара:
Постави коментар