Суочење оптуженика и свједока пред судом Которским
Судац пита оптуженика:
«Познаваш ли, Никола, овога човјека, који према
теби стоји?»
Оптуженик: «Како да не, господару? Познавају га и Црногорци
и Приморци по црну образу и по лажима. То је мој заклети непријатељ и тајни
крвник, онако му Бог судио!»
Свједок: «Зашто по црну образу, безочниче? Зато што си
поштен, звоне ти вериге около папака, ка оно ти што си давно заслужио,»
Оптуженик: «Ово сам добио на велику божију правду. Ти си ме
на душу понио, онако ти је ђаво однио при часу смрти; него збори сад преда
мном, ако образа имаш, и у очи ме бистро гледај.»
Свједок: «Ja, господо, окопавах румeтин (кукуруз), док
зачух не далеко од мене гдје се двојица у велике декаху (завађаху). Оставим
мотику и истрчим на један брежуљак, да видим што је, кад угледам Николу гдје на
пacји начин туче покојног Пура Ђурова, који викаше од тешке невоље: Ој, игдје ли икога за Бога¹)! Богме, господо, да ми
је покојни Пуро и брата убио, у они час не могах срцу одољети, него потрчах у
развађу. Прије него што сам ја к њима приспио, видјех пок. Пура гдје се врже
једнијем каменом на Николу и звешти га у лијеву обрвуа ено му се и сад познава
–а Никола ни пет ни десет, него шчепа малу пушку иза паса, те у њега пушком
звек! па oтoле свој пут, ни кучки од лова не могаху га стићи. Притрчах ка
пок. Пуру,који још бјеше теке жив, познде ме и каза ми ко га уби. Видјех гдје
му крв из ожичице кутља; отпашем га и видим рану повише ожичице. Обложим га
залуду у они час лозовим перјем (лишћем) и утегнем пасом, па завичем да му
чељад домаћа дођу, а ја све код њега и на мојим рукама испусти душу, и у тешкој
оној муци ништа друго не говораше но препоручиваше душу Богу и анђелу Гаврилу и
свему колу небесноме и рече ми: —На тешки аманет остављам ти моју сирочад. Приспjеше
у толико његови и окукаше га и на оном истом мјесту стајао је, доклен је дошао
из Котора кацамот²), и како право такоз драво.» ³)
Оптуженик:
«О господо, о браћо, чусте ли га? О игдје ли икога за крст часни! Чујете ли
лајавога кусова⁴) и шаренога кудрова⁵) како ти слично везе а лијепо лаже? (Према
свједоку): Мислиш ли умират, и бојиш ли се Бога, његова те сила сапела, буди се
људи не стидиш? С којијем очима гледаш ове људе? С којијем ли образом мислиш
међу људе? Душа нема но једна врата, а ти је хоћеш да изгубиш, само теке да мојој
глави хака дођеш и да се испуни она твоја љетошња пријетња, кад ти нијесам хтио
дати дјевојку, кад си ми је просио. Удри, соколе, тако, како си почео, пало ти
је шаке до згоде; али се уздам у јакога Бога и у праведни царски суд да ћу чист
изићи, а ти се, ако Бог да, стидити тијех ријечи. А ја они дан, кад је покојни
Пуро погинуо, нијесам знао ни гдје ми је глава, него ме вас дан тресла несретна
грозница, као што може свједочити главар од села и сви моји сусједи. Него покај
се и не носи ме на твојој души, од моје ти куће Бог и свети Јован!»⁶)
Године 1851
¹) Овако се виче у Боки, кад је коме тешка невоља,
и сваки ко може, мора на овај глас потећи.
²) Овако се зове оно повјеренство (commissione) које
извиђује и пара тијело мрца.
³) Док свједок ово казује, оптуженик Бог зна колико
му пута прекине разговор н. п. «Тако дочекао Ђурђева дне! – Тако доживио сретњо дане! – Тако икакве среће имао!
– Мучи, мучи бездушниче!» - судац ваља да га често умукњива.
⁴) Пас окидена репа.
⁵) Пас без ушију.
Нема коментара:
Постави коментар