Прилог
Јова Вујова Светој Тројици
15
новембра 1745.
Ва
име Христа, амин. На 1745, мјесеца нојемврија 15 дан. У манастир на Стањевиће.
Да
јест вједеније васакому чловеку, пред ким изиде сије писаније, како ја Јово
Вујов писах се и облештах се Господу Богу и Пресветој Богородици и Господину Владики
Сави, да ћу служит цркву и господина владику до моје смарти, а они мене да
хране и одијевају и начин сваки чине како и осталому обштему брату, а ја
вијерно да служим своју цркву.
Пак
пишем у цркву цетињску господину владики Сави моју кућу и баштину и што се
находи око куће и лозу и маслину и осталу сваку воћку, што се находи и моје
назива на Ластву у Карабеж. А ту кућу и баштину мене остави покојни поп Марко
Мензалин на својој самрти, а за моју плату, зашто ми остави на самрт његову
кућу и ђецу, да му их луде и нејаке помагам за 4 године, докле ћеца приспију и
почну се сама помагат, а он мене остави више речену кућу и баштину и зграде и
лозе и маслине и метех извише куће, страна до дно Горнње Ластве до Вучетића
Дола. И куфинада баштини од запада по дну пут комунски; од истока Два Вучетића,
од сјевера Сава Перова.
И
тому сједоци: Станко Милов и Станко Михов и Перо Савичић.
И
ја калуђер Руфим писах по ријечи више реченога Јова.
Нема коментара:
Постави коментар