Грбаљски
збор Цетињским главарима
6
септембра 1743.
Ми
гувернадур Ђуро Лазаровић и сердар Марко и остали кнезови и главари грбаљски
војеводам и сердарима и кнезовима и суђама црногорскијема и брскијема и
паштровскијема мило п(оздравље).
По
том, наша браћо, разумјели смо, како су Цетињани убили у манастир момка
манастирскога на правду божију, пак како је и сам убица погинуо и чујемо да се
купите сви главари, да за то видите. За то и ми шиљемо од наше банде два кнеза
и протопопа к вама, и видите цркви начин, да се сваки на те људи среда не
загони, који цркву служе, зашто та манастир није једнога племена или једне
нахије, но све Скандарије и Приморја, и ту не познавамо никаква кнеза, ни
главара за властника. Но су доста Цетињани својзи земљи зла учинили, са шта се
та манастир најприђе разурио. Да не меташе пушком на владику Висариона, владика
Висарион ту не доведе Латине, а да не дођоше Латини у манастир, Турци манастир
не разурише. Пак, пошто га разурише, сад знамо тко га је поновио и један пут и
други пут и манастир и ћелије и чифлаке и тамо и овамо и горе и доље. И сад
немамо што чуват, ни гледат, но та манастир, оклен излази закон и вјера, те га
нећемо пуштат Цетињанима под ноге, да у њем људи бију и свакога деру, тко ту
иде свому пастиру и господару, но чинмо да манастир стоји сигуро и у манастир
кога господар прифати да га је добар прифатит. А ако се тко меће ту, да има што
веће од нас, али кога од вас, нека види русовоље, ако му што успише, нека држи,
ми му се у то не мијешамо. Но знамо, да је то црква наша ка и ваша и ми је
служимо боље, него тко други, а ми милостињу давамо што најбоље можемо и
готови смо за њу вазда и душу положит и имаће, и право је, тко би сметнуо кога,
тко иде у манастир или из манастира, да се такви побије каменијем, а његов род
да се иждене, зашто тко иде супроћ ове цркве он иде супроћ Бога и све земље. И ми
ћасмо доћ сви под заруком, но чујемо да не идете ни ви сви, но само теке
неколико главара; ема сад да ставимо клетву и заруку и тако књиге да упишемо:
ако би се наша итко други, да обнестима сву земљу и манастир и сломи књиге
царске и клетву сву епархије, да га сваки ћера и у своју земљу не прифати,
зашто да је тко 100 људих убио досад у та манастир мога је у те сигурно не само
између нас, но и од цара и принципа, како су мнозина и досад. По тому манастиру
ваља и други манастири да су сигури, који су у нашу земљу. Ако ли ће се пуштит
слобода кому у земљу да се јуначи и брехти у манастир, којега није оградио сам,
нити му је на кућу, ни на баштину, ни у метех, ни у границу, ваља и ми
Христијани, који смо под том црквом, да се кому учинимо ратај и момци. Пошто се
чини властник од манастира све земље околне, ваља да је и нама, ема га за то бог
зна, крајина примит неће, но се нека држи сваки у што је, а манастир наш, ка и
ваш; јошт је веће онога, тко је манастиру бољи да веће приложи, а мење у њем да
досади.
1743
мјесеца сетембра 6. Из Грбља збор грбаљски,
Нема коментара:
Постави коментар