Вуко
Драганић продаје земљу Манастиру Цетињском
10
септембра 1734.
Во
име Христа амин. На 1734. Cектемврија 10 ден.
Да
јест вједеније всјакому чловеку, пред ким изиде сије писаније, како ја Вуко
Јовов Драганић продах господину владики Сави ... за тридесет гроша и по ...
баштину исту. Куфинада... церковна, и стимадуре ... уцијених и бих подмирен.
Свједоци Станиша Јовов и Сћепац ...
Писах
ја Марко Мрковић по ријечи Вука Јово(ва) Драганића и бих свједок како више
пише.
Вуко
Брајић продаје неке земље Манастиру цетињском
7
маја 1733.
Во
име Христа, амин. На 1733, маја 7 ден.
Да
јест вједано всјакому человеку, пред ким изиде сије писаније, како ја Вуко
Брајић продах господину Владики Сави баштину на Вишковиће на Ђурића Долац мој
дио ден и по орања за двадесет и четири гроша. То продадох у вијек. И бише
стимадури више реченој баштини Јово Николин и Сћепан Јовов. И куфинада реченој
баштини с једне стране и друге Станише Јовова баштина; по врху троножец Јова
Радова синовах, по дну Марка Ђуканова; а свједоци више реченој баштини (!)
Вучета Војинов и Јово Вукчев; не умијући писат чине својијема рукама крсте ††.
Писах
ја поп Марко Мрковић по ријечи више реченога Вука Брајића.
Cћeпaц
Јовов и Вуко Андров продају земљу Митрополиту Данилу
20
фебруара 1733.
Ва
име Христа амин. 1733, ферфара 20 ден.
Да
јест вједеније всјакому человјеку, пред ким изиде сије писаније, како ја Cћeпaц
Јовов и Вуко Андров продасмо господину владики Данилу Долац Округли за Трудово
при гори за двадесет и један грош. Куфин по дну Мартиновићах, от истока
Кустудића; и бисмо подмирени у све и за све.
И
тому свједоци: поп Марко Ђаконовић и Марко Вуков и Стијепо Крстов. И не умијући
писат учинише крсте својијема рукама †††
Писах
ја поп Марко Мрковић по ријечи вишереченога Cћeпца Јовова и Вука Андрова.
Пресуда Народног Суда
7 јуна 1761.
На 1761, мјесеца јунија 7. На Брајиће.
Да се зна и да је вјеровано пред свакијем судом, ко
види и чује ово писмо, како блеше окурило зло међу Угљешићима и Прентовићем. И
тако ставише међу собом суд од наше земље 24 кмета. И тако се ми кметови
погодит не могасмо, но ми 12 кметовах пођосмо у Угљешиће: прво од Његушах: Кнез
Савић и Вукале Станов и Лазо Јовов и Марко Јовов и Стијепо Иванов; од Цетиња:
Вукота Вуков и Мило Ђиканов и Јово Војинов и Нико Вуков и Раде Стијепов и Вукац
Јовов и Саво Петров и кнез Андрија и Дамљан Вуков и ми исти кметови. Заклеше ни
се сви Угљешићи за говеда, с којијех је све зло окурило, да није имао Прентовић
у ње никакве илаке, но да им је дао Ђукан Вукосавов говеда и да је Прентовић на
њих на напаст ходио. И тако ми кметови судисмо главу Јова Сћепчева из Глухога
Дола, пребисмо је за главу Богдана Попова и сувише да зову Угљешићи Глуходољане
у кућу и да им подмире једну крв и кумство крвно, а они Угљешићима да врну
маску, али плате, коју су им узели Глуходољани на влеру. И тако судисмо Андрију
Вукова, којега је убио Ђуро Прентовић, мита 80 цекинах и 90 хиљадах; жакомо
трећу, осташе 50/7 и кумства и побратимства. И тако да има дат Борета рану Ђура
Прентовића; 3 крви макосмо и осташе 2 франке и кумство крвно. И судисмо жену
Андрије Вукова 30 хиљадах, макосмо трећу, осташе 20 и кумство крвно и барберину
по души. Тако и Ђуру Прентовићу барберину по души. Судисмо рану Митра Хоташева
15 хиљадах, макосмо трећу, осташе 10 франке и барберину по души. А што искаше
Прентовић на Угљешиће виноград, што су им посјекли, тако судисмо: кад Прентовић
плати њему кућу, што му је сломио и 100-тину имана, што су му узели, таде да
плате они њему виноград.
Писах ја Вукале Станишић по ријечи вишереченијех.
Тестаменат
Ника Дјаконова
22
септембра 1606.
Во
име Христа, амин. На 1606, мјесеца сектемвра 22 ден.
Ево
како ја Нико Дјаконов из Поборах, из Стањевића, пишем ови тестаменат: Остаљам
моју баштину монастиру цетинскому и за мојега доброга живота и памети. Ако
будем жив, да сам препоручен монастиру да ме храни; ако ли умријех, да је
препоручена душа моја Богу и монастиру. Моја је баштина у Подрење дубрава и
виноград и долац у Куниње и у катун зграде и подкућницу и веоковицу (!) и
зграде испод ње и Пераљ бријег и до Миочевина и Остри Ками и Барчић њива са
садна у врх стијене баштина и у Ђурђевац и под Миочевину баштина и под Заподи,
више Запода и у Шеваљ Бријег и у Коложун на шестеро, шта се може ралом орати, и
гора како... гога Побора и у Мајсторе на Вратно и у Божићков До... и вода, како
икога другога Побора. И нека је свакому... како не остаје на моју баштину
никојега дуга, ни узро...
И
бише свједоци Марко Петров, Иво и Маро синови Ника Пијеровића из Поборах...
И
писа се ови знајеми тестамент го... како више пише.
Умир Ника Петровића и Ника Живановића
1787.
Да јест веденије пред... тко види и чује...
светопочивши... у старо вријеме... Церном Гором и Прим... пред преузвишенијем
господином Емом на такви... Црногорац фали, да одговара... ако ли фали
Приморац... говорит преузвишени... то вријеме фалише Брајићи... владике
Василија, које ћераху њег... празнику Воскресењу. Писа свјатопочивши владика
Василиј книгу провидуру: каква је твоја ријеч и вјера што је међу Црногорцима и
Приморцима уфаћена, ево мене и моје људи разбише Брајићи и вино ми узеше и
вјеру преметнуше. У то вријеме провидур Емо даде заповијед: који Брајић први
капита у Котор, да се има уфатит и арестоват како кривци, који премећу веру и
ријеч госпоцку. У то вријеме капита поп Влатко и Станко Пеарнов и бише фермани
и арестовани и ставлени у тамницу. Стадоше до онога... док се очисти, с книгама
попо... нама и Церном... учинила ...иће. Послијед поп... пак му дође смерт...
свему свијету. За та... уфатили у Котор... владика на Ника Ђурова... забораву
није потребоће... Ђурова но на нас... и све Скендерије и При... што тражи ево
смо ми... који смо сва његова... на устим да не буде... суцеди какво зло међу
Влат... реченијема Живановићима... На исти данашњи дан господин архимандрит
Петар с братијом церковном састависмо Ника Ђурова Петровића и Ника Ђурова
Живановића пред господином кнезом Иваном Мартиновићем у манастир на Стањевиће и
ту се разговорише и пред нама поцеливаше и сваку мерзост између себе изметнуше,
и одвије у љубави Нико Ђуров зва Ника Живановића на кумство за вишу милост.
Овом седоком кнез Иван Мартиновић и господин
архимандрит Петар со свијема калуђерима.
Писах ja Теодосије (Мркојевић).
Благородному
Гдну Бутору Перову Вукмановићу и свијема
Подгоранима љубезни поздрав.
А сада, драги Капетане, и сва љубезна браћо, давамо
ви глас да смо примили ваше писмо и све смо разумјели што ми пишете да се не
састављамо. Али ми то много жудимо за што вами је познато колико је нама штете
од вас да сте сјекли козама сву драгу зиму и носили пошле што, ви је требало
пак сад тако пишете.
Али љубазни пријатељу дади глас свој твојој краини
и увјерен буди овог писма да ми ваше приповиједне риечи потврђујемо и говоримо
што уфатите наше у вашу гору кротје кому с тога пута да га водите и да га
судите по вашему обичају да ве нема нитко од нас за то питати, а исто увјерени
будите што уфатимо ваше, да ви нећете знати како ћемо га судити.
Кнез Вуко Мартиновић главари и сви Браићи скупа, и
да сте здраво.
Августа 2. на Браић 1859 Мартиновић Ђуро
[Задар, Државни архив 440 (б. VII a. X/1. 1. 1859)
” пр. 4/11. 1859. 1958 /п.“]
