Превлака
Превлака је ниско полуострво по дну поља солиотског у бокељском заљеву. На њој је мало равнице, а на узвишицама јој виногради, маслињаци и сјенокоси. Поднебље јој је тако сретно, да се одликује и од осталих бокељских крајева.
У самоћи овога полуострва, нешто западније него ли је данашња црквица Св. Тројице, зидали су српски великаши за Првовјенчанога краља славни манастир Св. Арханђела Михаила. По њему се: Кртоли, Луштица, дио Грбља, Богдашићи и околна мјеста назваше Михољским збором.
Грађевина манастира и храма је зидана с особитом техником од вјешто израђеног бијелог и црвеног тесаника. Храм је био богат у мраморном раду и у архитектурним детаљима у опће: важан и
занимљив са свог распореда у основу и са живописне израде.
Кроз сав ХІІІ. до измака прве половине XIV. в. ту је била столица
зетске јепископије, која је тада названа митрополијом. Као такова потрајала је свој вијек, док је Млечићи срушише око половине ХV. в., преко некога Друшка, који је, како још живо предање казује, отровао 70 калуђера превлачких, и тим Превлаку од чести добио у своју имаовину.
На источној страни полуострва, гдје у бујној вегетацији расту столетни храстови и вити ловор, уздиже се „Каштио” са ходницима и треијмовима. Кажу, да је тако назван по једноме замку (castrum), што подиже Легет Кресмиров у Х. вијеку.
Од многих поклопница, нађених у манастирском гробљу пред храмом, најзнатнија је она, која је затварала гробницу Ђураша, унука ставилца Ђураша Врањчића и витеза у цара Стефана
Душана. Овај витез Ђураш члан је породице, која даде име Превлаци најближем селу - Ђурашевићима. Ђурашевићи су настали од Ђураша Илића (Dominus Juras Yscete Juras Castellano), који бијаше прво савјетник цара Стефана Душана, а позније је држао горњу Зету, коју на скоро заузму Балшићи. У једној пергамени од 1494. г. споменут је Дадин Ђурашевић напоредо с митрополитом превлачким.
Контеса Екатерина Властелиновића купила је Превлаку у пошљедњега Друшка 1827. г., па је даровала још за живота Владици Раду (Петру II. Петровићу Његошу). Црногорски кнез Данило І. Петровић прода је своме тајнику витезу. М. Медаковићу 1858. г., а овај Архимандриту Н. Дучићу 1866. г., од кога је откупи опћина Кртољска 1872. г.
До данас се много писало о историјској знаменитости Превлаке. Бокељи је с правом сматрају својим Дечанима.
Младен Црногорчевић
1899.
Нема коментара:
Постави коментар