Народни Суд дијели нашљедство
20 октобра 1734.
Ва име Христа, амин. 1734, мјесеца отобра 20 дан, писано у Пелино.
Да се зна, како бисмо звати ја гувернадур Нико Лазаровић и кнез Станиша Милин Тујковић и кнез Јово Мирковић и суђа Марко Ђукић и поп Иван и поп Марко и Раде Вукшић и Ђуро Мачић и Перо Кашћелан и Перо Радов и Станиша Радев; бисмо звати од зетовах и кћерих покојнога Стијепа Лепавића, првом Марка Кашћелана и његове жене Дафине и од Ива Никова Јановића и његове жене Стане, да им видимо, како ће остат кућа и баштина и остала добра њих оца Стијепа Лепавића. Будући имао Стијепо два сина и двије кћери; по његовој смрти умријеше и синови и није остала њих од једнога сина једна кћи Ивана, и будући дата за сином попа Марка Мезалига, искаху Стијепове кћери и зетови, да дијеле кућу и баштину на троје. И ми више речени, пошто чусмо и разумјесмо и име боже призвасмо и тако рекосмо и осудисмо и нађосмо, да је ред од куће и баштине Стијепова унука Ивана, која му је од сина, а Стијеповима кћерима осудисмо по 50 гроша прћије, а зетовима дасмо нешто сребра и нешто робе. Пак ми више речени договорно (са) Стијеповима кћерима и унуком дасмо Светој Госпођи на Цетиње десети дан од пелинскога млина на славу Свете Госпође у име 7 саландарах, и у саландар по 17 грошах, саландар први Раду и жени му Јовани и попу Јовићу и Стијепу и жени му Јани.
Писах ја кнез Станиша Милин Тујковић з договором више реченијех.
Нема коментара:
Постави коментар