Грбаљ - Грбаљски збор Цетињским главарима 6 септембра 1743.

 

Грбаљски збор Цетињским главарима

6 септембра 1743.

 

Ми гувернадур Ђуро Лазаровић и сердар Марко и остали кнезови и главари грбаљски војеводам и сердарима и кнезовима и суђама црногорскијема и брскијема и паштровскијема мило п(оздравље).

 

По том, наша браћо, разумјели смо, како су Цетињани убили у манастир момка манастирскога на правду божију, пак како је и сам убица погинуо и чујемо да се купите сви главари, да за то видите. За то и ми шиљемо од наше банде два кнеза и протопопа к вама, и видите цркви начин, да се сваки на те људи среда не загони, који цркву служе, зашто та манастир није једнога племена или једне нахије, но све Скандарије и Приморја, и ту не познавамо никаква кнеза, ни главара за властника. Но су доста Цетињани својзи земљи зла учинили, са шта се та манастир најприђе разурио. Да не меташе пушком на владику Висариона, владика Висарион ту не доведе Латине, а да не дођоше Латини у манастир, Турци манастир не разурише. Пак, пошто га разурише, сад знамо тко га је поновио и један пут и други пут и манастир и ћелије и чифлаке и тамо и овамо и горе и доље. И сад немамо што чуват, ни гледат, но та манастир, оклен излази закон и вјера, те га нећемо пуштат Цетињанима под ноге, да у њем људи бију и свакога деру, тко ту иде свому пастиру и господару, но чинмо да манастир стоји сигуро и у манастир кога господар прифати да га је добар прифатит. А ако се тко меће ту, да има што веће од нас, али кога од вас, нека види русовоље, ако му што успише, нека држи, ми му се у то не мијешамо. Но знамо, да је то црква наша ка и ваша и ми је служимо боље, него тко други, а ми милостињу давамо што најбоље можемо и готови смо за њу вазда и душу положит и имаће, и право је, тко би сметнуо кога, тко иде у манастир или из манастира, да се такви побије каменијем, а његов род да се иждене, зашто тко иде супроћ ове цркве он иде супроћ Бога и све земље. И ми ћасмо доћ сви под заруком, но чујемо да не идете ни ви сви, но само теке неколико главара; ема сад да ставимо клетву и заруку и тако књиге да упишемо: ако би се наша итко други, да обнестима сву земљу и манастир и сломи књиге царске и клетву сву епархије, да га сваки ћера и у своју земљу не прифати, зашто да је тко 100 људих убио досад у та манастир мога је у те сигурно не само између нас, но и од цара и принципа, како су мнозина и досад. По тому манастиру ваља и други манастири да су сигури, који су у нашу земљу. Ако ли ће се пуштит слобода кому у земљу да се јуначи и брехти у манастир, којега није оградио сам, нити му је на кућу, ни на баштину, ни у метех, ни у границу, ваља и ми Христијани, који смо под том црквом, да се кому учинимо ратај и момци. Пошто се чини властник од манастира све земље околне, ваља да је и нама, ема га за то бог зна, крајина примит неће, но се нека држи сваки у што је, а манастир наш, ка и ваш; јошт је веће онога, тко је манастиру бољи да веће приложи, а мење у њем да досади.

 

1743 мјесеца сетембра 6. Из Грбља збор грбаљски,

 

Маини - Наплата мртве главе очине 12 априла 1746

  

Наплата мртве главе очине

12 априла 1746

 

Ва име Христа, амин 1746, априла 12.

 

Да јест веденије васакому чловеку, пред ким изиде сије писаније и да се зна на данашњи дан, како приступи Марко и Станко, браћа и синови Јова Ива Радулова и њих својта апрезенте пред Господином Митрополитом Владиком Савом и прифатише динаре од Митра Андрије Ђурина за главу оца својега како де ћаре албитварије, које су чињене пред Господином софра провидуром Марком Антонија Превижанца. И тако на данашњи дан ми више речена браћа и наша својта од сина Андрије Ђурина приватисмо како више да ћари за главу оца нашега, и још прифатисмо и побратимства и кумства, како је обичај од наше земље и називамо се измирени за главу покојнога нашега оца и умирници јесмо увијек вјечни, и на динашњи дан динар пресјекосмо; а биће потписато на име нас више реченијех за не умијући ми писати учињесмо крсте рукама нашијема за већу вјеру.

 

Ја поп Јово Гиговић свједочим како више пише.

 

Ми браћа Марко и Станко Јова Ива Радулова учинисмо крсте не умијући писат

 

Нико Ива Радулова учини крст †

Марко Јовов учини крст †

Ђуро Алексић учини крст †

Крстић Борета учини крст †

Иво Ников учини крст †

 

Ја Теодосије калуђер Господина Владике Саве писах по ријечи више реченијех.

 

 

 

 

 

Грбаљ - Прилог Јова Вујова Светој Тројици 15 новембра 1745.

 

Прилог Јова Вујова Светој Тројици

15 новембра 1745.

 

Ва име Христа, амин. На 1745, мјесеца нојемврија 15 дан. У манастир на Стањевиће.

 

Да јест вједеније васакому чловеку, пред ким изиде сије писаније, како ја Јово Вујов писах се и облештах се Господу Богу и Пресветој Богородици и Господину Владики Сави, да ћу служит цркву и господина владику до моје смарти, а они мене да хране и одијевају и начин сваки чине како и осталому обштему брату, а ја вијерно да служим своју цркву.

 

Пак пишем у цркву цетињску господину владики Сави моју кућу и баштину и што се находи око куће и лозу и маслину и осталу сваку воћку, што се находи и моје назива на Ластву у Карабеж. А ту кућу и баштину мене остави покојни поп Марко Мензалин на својој самрти, а за моју плату, зашто ми остави на самрт његову кућу и ђецу, да му их луде и нејаке помагам за 4 године, докле ћеца приспију и почну се сама помагат, а он мене остави више речену кућу и баштину и зграде и лозе и маслине и метех извише куће, страна до дно Горнње Ластве до Вучетића Дола. И куфинада баштини од запада по дну пут комунски; од истока Два Вучетића, од сјевера Сава Перова.

 

И тому сједоци: Станко Милов и Станко Михов и Перо Савичић.

 

И ја калуђер Руфим писах по ријечи више реченога Јова.

 

Брајићи - Остава Јова Дрековића Митрополиту Сави 1 априла 1745.

 

Остава Јова Дрековића Митрополиту Сави

1 априла 1745.

 

Во име Христа, амин. На 1745, мјесеца априла 1 дан у Котор.

 

Да је вједено и вјеровано ово писаније пред господом ком изиде, како ја Јово Марков Дрековић пођох у Талију, пак остаљам господину владици Сави моју кућу и баштину и сухо и сирово на Брајиће. А за зло, које ми је учинио отац Прентовићима, то остављам да ми види господин владика Сава, ка и за остале Црногорце. А знаду и други Брајићи да ваља из главе та баштина, иако би га бог научио, да то прифати, молим његово госпоство, да му су препоручене моје сестре.

 

И ту бише речени сједоци: Станко Радановић и Даниле Радановић.

 

Писах ја поп Марко Софран из Шишићах по ријечи Јова Маркова Дрековића, који писах.

 

Маини - Тестаменат Ђура Ивова 2 новембра 1744.

  

Тестаменат Ђура Ивова

2 новембра 1744.

 

Ва име Христа. На 1744, мјесеца нојевра 2. У Свете Петке

пред сједоцима, који те се подписат.

 

Да јест вједени је васакому чловеку, пред ким изиде сије писаније, како ја Ђуро Ивов находим се у тијелу немоћан, а у памети здрав и препоручујем моју душу Господу Богу и Пресветој Богородици и васем светим и чиним ови последњи мој тастаменат при мојојзи самрти за посједочити и потврдити мојему првоме тастаменту, којега сам учинио и за мојега здрава живота на 1741, априла 26, и тако га пофаљујем и потврђујем, да сам добро учинио, што сам оставио у ове двије цркве за душу моју и моијех мртвијех.

 

И јешче остаљам 2 печице винограда, што блех хранио за моју старост; једну на Царине, а другу на Сјенокосе; те двије печице остаљам у ове двије цркве, ђе и ову осталу моју задужбину.

 

И тко би помео ову моју задужбину, да ми ово размете, што сам наредио, не било му просто ни благословено, него му била свезата душа и тијело и да му Господ да, да не може наредити ни управити својијем, ни својом душом, него му била супарница Света Тројица мјесто милости.

 

И тому сједоци: поп Марко Руцовић, поп Никола Гиговић, Станиша Марков, Ђуро Алексин.

 

Писах ја поп Јово Гиговић по наредби Ђура Ивова пред сједоцима и бих сједок објема тастаментима, како више пишу.

 

 

Маини - Владика Венијамин купује кућу у Мајинама за Манастир Цетињски 16 маја 1582.

  

Владика Венијамин купује кућу у Мајинама за Манастир Цетињски

 

16 маја 1582.

 

В лето от миробитија 7090, а от Рождества Христова 1517), мјесеца маја 16 дан.

 

Да се зна како купих ја владика Венијамин са братијам кућу у Махине на Поца церкви цетињској у баштинску баштину у попа Радича Пињате и браће његове, а дасмо за њу хиљаду и шест стотина арслана. И три проскомидије уписаше. И ако тко дерзне да је отними церкви Цетињској да је проклет от Г(оспо)да Б(о)га и да му буде с(ве)та Б(о)городица на страшному суду в мјесто милости суперница. И што је баштине около куће с једне стране и з’друге и обор и под кућу што је баштине.

 

 

 

Маини - Тестамент Милоша Вучетина 30 јануара 1739.

 

Тестамент Милоша Вучетина

30 јануара 1739.

 

Ва име Хрита, амин. На 1739 генера 30.

 

Да се зна, како ја Милош Вучетин находим се у тијелу немоћан, а у памети здрав и препоручујем душу моју Господу Богу и пречистoj jeгo матери и васем светим, и остављам за душу моју и мојијех мртвијех господину владики Сави моју старину: кућу и баштину на Угље, а очинство Андријанино ње дио на врх Лазах, Милош да се у то не пача, ни Андријана у Јовов дио да се не пача. И остављам куће и баштине и све што се моје назива овијема старицама: Мојој домаћици Стани и мојијема невјестама

Андријани и Анђуши, да га уживају и да се њим мантенају до њих самрти, докле тече једна, и да се нема у ово моје тицат нитко, докле је жива једна, а пошто се преставе ове бабе да дијеле зетови ово што би остало, како браћа. А овоме ћетету Ђуканову, ако ме послужи посад за које бријеме, да му буде једна стиманца савише од друзијех, како узмирита. И дужан ми је Прентовић 52 гроша и 12 кумствах и 4 побратимства, а глава братина ми остаде на Лучића и његову дружину, од тога нијесам има него 4 цекина кумах, друго ништа. И остаде дужан Станоје Вуков с братом и синовцем Ивом и Вујошем Милошу Вучетину 30 грошах врх баштине под Релином с ову банду Долацах.

 

Сему свједоци: Раде Јовов, Нико Краповић, Иво Тановић.

 

Ја поп Јово Гиговић писах.

 

И ја калуђер Рувим копијах ови тастаменат.