Турци опалише манастир и град Гришпулу (доња банда Грбља)

 

Ва име Христово, амин.

Да се зна како ја, Мелентије Чукуровић, игуман, бѣх у манастир св. Николе у Бигову са моих пет калуђерах, и бѣше црква прекрасна са шест канћелах сребрних и три сребрних свѣштнака, и бѣше у манастир двие сто козах и овацах. Имасмо земљу Игала од мора, крајем мале ријеке, која тече посред малога поља Бигова, до међе Бадљиве Баште, на ону страну пут сјевера града Гришпу, у којем бјаше р.м.в. куће, и бијаше лијеп град, куће дигнуте са великим прозорима; између овиех кућах бѣху три фамелѣ, Лазаревића, Микиела, Петричевића. Бјеше у истоме граду војвода истога града Остоја Лазаревић, кои бѣше кнежевином грбалском. У град на исток христиански не служаху калуђери манастира, но имаху свога протопопа Раића Микиеља. И то бѣше за владања цара србские. После неколико година дођоше Турци са галиама, опалише манастир, и град Гришпулу са земљом сравнише. Онадер побѣгох су два калуђера у ман. св. Николаа у Берћеле, у нахии Црничкој. И ови христиани из града побѣгоше са њихове три фамелѣ, населише се у малој горњој кући пут сѣвера, зовоми Глав; а Тичићи с Лазаревићи, Микиел и Петричевић оградише малу цркву св. Петку, што и јесу имали и преће у истоме граду цркву св. Петку. 

Писах старац игуман Мелентије у ман. у Берћеле, мѣсеца марча .к.д., а... (нечитко) бѣх отчством Пащ(р)овић. 

Другом руком :

Наће е у Брћеле Јосиф Ђурић год. .а.у.ї..д. 

Запис у рук. цркве св. Николе у селу Бигову (Б. Кот.). 1879, 29.

Шем. Б. К. 1879, 29