Петар Миџор

†Петар Миџор

Ријетки су духови какав бјеше овај дични син славних Паштровића, који дадошеСрпству и православљу много заслужних синова. Тек овакво срце могло је даосјети неправду учињену брату заслужном игуману Синесији Давидовићу, теконаки ум  могао је да предвиди да ће из борбе правда ускрснути, и тек онакикарактер могао да за опћу корист и част Боке, стави на коцку све што му јенајмилије, и да неумрлом књижевнику и отачественику Стевану Мит. Љубиши,премногозаслужном калуђеру Митрофану Бану, данашњем славно владикујућеммитрополиту црногорском и бокељској ревносној сабраћи и првацима, повјеринамјеру и узвиси користи од успјеха ако на владичанску столицу буду сједалиљуди, апостолских врлина и мјесних увуђавности. За оваквим талентом изагријала су се браћа да деспотизму учине крај!

Петар Миџор рођен је 25. јуна 1838. на Поповој Њиви у Паштровићима.Манастири нам онда бјеху прибјежиште и како рече блажени Августин, духовнегимназије. И он је прво слово научио у оближњем м. Градишту. Он је 1860 г. свршио криликалну школу у Задру. Потоме је учитељевао у Кашћелу, гдје се је иоженио с ријетком домаћицом Маријом, рођ.  Греговића. Касније је учитељеваоу бившој Српској народној школи у Рисну, а завршио је учитељство у Будви. Нијему било у Боки равна учитеља. Зађаконио га је 1863. епископ Стеван Кнежевић.Није било у Боки даровитијег проповједника Божјег слова. ГерасимПетрановић, произвео га је за окружног будванског протопрезвитера 1875. г. Напредлог епископа Герасима Петрановића, именовао га је цар и краљ  ФранцЈосиф, за редовна члана консисторије 1882. г. Одликовао га је цар златнимкрстом за заслуге и витешким реда Ф. Ј.I. и кнез Никола I. витешким орденомДанила I. четвртог степена. Умро је 15. јула 1893. на Црнојевића Ријеци, гдјебјеше отишао на 400. год. прославу ободске штампарије. Тијело му је свечанопренешено и сахрањено гдје се крстио и најприје причестио, родну груду м.Градиште. Водство, за основање бококоторског владичанства, предао јебокељском љубимцу ондашњем будванском пароху и окружном проти, а тај је†Гаврило Руцовић.