Вук Врчевић - Тужба једнога сељака проти учињеној му насилности од свога сусједа

 

 

  

Тужба једнога сељака проти учињеној му насилности од свога сусједа

(Одговор на питање )

Казаћу вам, господо, све право, тако ми право душа испала, као да ћу сад умријети. Ја сам један препукли сирак¹) и немам друге помоћи него што избијем су ово десет ноката (показујућ руке) мојим трудом себи и својој сиротињи камени²) залогај xљеба. Ево, како ме видите, љуто³) сам пао од старости, и ближе сам гробу него дому, и грохнуо од некакве муке, која ме од баба земана⁴)у гроб без лајека коси. Ту скоро мој друг, Кржета Шакоjев, видећи моју оскудицу⁵), даде ми једну своју земљу на изор и укесимисмо је⁶) да му давам сваке године с ње 30 ока озими⁷), и узајмих туђе волове па пођем, да је сорем; кад ево ти мог напасног комшије⁸) оружана на мене и завика: «Стан’, никоговићу један! али ти је то од оца остало? Пушт’ волове те, еле тако ми мокре земље и свијета, гроб ћу ти и мождани на један мах на том истом мјесту сасути. »Останем на ове ријечи од камена и богме ка оно ти зимоморан с плећи⁹) а издала ме pc љуцка¹⁰), право ви рећи, љуто се препанем па га упитам: «Зашто, човјече, ако знаш што је тешка јуначка невоља?» «Како зашто?просјачка торбицо! одговори ми он; то је моја крволочина¹¹): земља је моја; узео ми је самосилно твој кум а мој крволок¹²) за некакву стародужину¹³) којој се не зна конта¹⁴); него се с те исте стопе, да безамјенице¹⁵) не погинеш.» Па истеже пушку и усука ми је више ожичице. Пошто видјех смрт пред очима, смрче ми се, свијес тпреврну а лепет дође у срце. Пустих рало, а манух се¹⁶) волова; дадох се на се и богмe нe мoгox се одржати на ногама, него буших ¹⁷) колико сам дуг и широк и уздахнух. Прoмaкoше ме четвероструке сузе и једва могах слабијем гласом кликнут¹⁸): Куку мени пресираку без нигдје никога! и опет се веснем¹⁹) и потхватим мало духа те цикнем као змија испод камена и завичи: Игдје ли икога! погибох паски²⁰). А он ти се наклечи²¹) нада мном, кину²²) јатаган па завика: «Што се дереш, стара биволино²³)? ако иоле²⁴) већ писнеш, на њ ћу ти срце изнијети (т.ј. на ножу); него муч, умукнуо да даде јаки Бог!» Мало ставше ето ти дјеце гдје дотрчаше и, видећи ме пружена, помислише да сам починуо и сви једногрлице²⁵) уложише, каоно ти дјеца, лелекати: „Леле тата! куку угашена кућo²⁶) и јаох данас па довијека!” Почну ме грлити и љубити, доклен већ видјеше да сам залуду жив. Потхватише ме и између себе жље жива ²⁷) дома одвукоше. Он ондар испусти волове,сними с рала јемљеш²⁸) а зајми²⁹) пред собом волове. Но срећом шароња мало сјеновит³⁰), који у десну оре, стрмакне му, а плавоњу, што оpе у лијеву, одведе, и данас је код њега. Него, господо! ради каритади³¹) божје нека ми туђега вола поврати и нека ми се прође напасти без моје али његове погибије.

 

¹) Сиромах

²) Врло мали

³) Преко мјере

⁴) Од много времена

⁵) Сиромаштину

⁶) Уцијенисмо је. Кесим је ријеч турска и значи: lіvеllo annuo

⁷) Шеница, јечам: grani bianchi

⁸) Сусјед, vicino

⁹) Без јака браства (говорење обично у Боки)

¹⁰) Рc значи снага

¹¹) Мука, течење

¹²) Крвопија

¹³) Дуг престарјели

¹⁴) Начин, од тал: conto.

¹⁵) Без замјене, без освете 

¹⁶) Оканих се, прођох се.

¹⁷) Падох

¹⁸) Завика

¹⁹) Отријезним

²⁰) Као пас, кучак

²¹) Нагна се више мене

²²) Извади, извуче.

²³) Во, биво

²⁴) Ако и мало, преуба

²⁵) Као једним грлом

²⁶) Т.ј. ископана кућо

²⁷) Маложива

²⁸) Раоник

²⁹) Отјера, погна, одагна

³⁰) Плаховит, ombrоsо

³¹) Ради љубави, од талијанског саrіtа

 

Године 1851.