петак, 18. јун 2021.

Вук Врчевић - Суочење оптуженика и свједока пред судом Которским

 

 

 




Суочење оптуженика и свједока пред судом Которским

 

Судац пита оптуженика:

«Познаваш ли, Никола, овога човјека, који према теби стоји?»   

Оптуженик: «Како да не, господару? Познавају га и Црногорци и Приморци по црну образу и по лажима. То је мој заклети непријатељ и тајни крвник, онако му Бог судио!»

Свједок: «Зашто по црну образу, безочниче? Зато што си поштен, звоне ти вериге около папака, ка оно ти што си давно заслужио,»

Оптуженик: «Ово сам добио на велику божију правду. Ти си ме на душу понио, онако ти је ђаво однио при часу смрти; него збори сад преда мном, ако образа имаш, и у очи ме бистро гледај.»

Свједок: «Ja, господо, окопавах румeтин (кукуруз), док зачух не далеко од мене гдје се двојица у велике декаху (завађаху). Оставим мотику и истрчим на један брежуљак, да видим што је, кад угледам Николу гдје на пacји начин туче покојног Пура Ђурова, који викаше од тешке невоље: Ој,  игдје ли икога за Бога¹)! Богме, господо, да ми је покојни Пуро и брата убио, у они час не могах срцу одољети, него потрчах у развађу. Прије него што сам ја к њима приспио, видјех пок. Пура гдје се врже једнијем каменом на Николу и звешти га у лијеву обрвуа ено му се и сад познава –а Никола ни пет ни десет, него шчепа малу пушку иза паса, те у њега пушком звек! па oтoле свој пут, ни кучки од лова не могаху га стићи. Притрчах ка пок. Пуру,који још бјеше теке жив, познде ме и каза ми ко га уби. Видјех гдје му крв из ожичице кутља; отпашем га и видим рану повише ожичице. Обложим га залуду у они час лозовим перјем (лишћем) и утегнем пасом, па завичем да му чељад домаћа дођу, а ја све код њега и на мојим рукама испусти душу, и у тешкој оној муци ништа друго не говораше но препоручиваше душу Богу и анђелу Гаврилу и свему колу небесноме и рече ми: —На тешки аманет остављам ти моју сирочад. Приспjеше у толико његови и окукаше га и на оном истом мјесту стајао је, доклен је дошао из Котора кацамот²), и како право такоз драво.» ³)

Оптуженик: «О господо, о браћо, чусте ли га? О игдје ли икога за крст часни! Чујете ли лајавога кусова⁴) и шаренога кудрова⁵) како ти слично везе а лијепо лаже? (Према свједоку): Мислиш ли умират, и бојиш ли се Бога, његова те сила сапела, буди се људи не стидиш? С којијем очима гледаш ове људе? С којијем ли образом мислиш међу људе? Душа нема но једна врата, а ти је хоћеш да изгубиш, само теке да мојој глави хака дођеш и да се испуни она твоја љетошња пријетња, кад ти нијесам хтио дати дјевојку, кад си ми је просио. Удри, соколе, тако, како си почео, пало ти је шаке до згоде; али се уздам у јакога Бога и у праведни царски суд да ћу чист изићи, а ти се, ако Бог да, стидити тијех ријечи. А ја они дан, кад је покојни Пуро погинуо, нијесам знао ни гдје ми је глава, него ме вас дан тресла несретна грозница, као што може свједочити главар од села и сви моји сусједи. Него покај се и не носи ме на твојој души, од моје ти куће Бог и свети Јован!»⁶)

 

Године 1851 

 

 

 

¹) Овако се виче у Боки, кад је коме тешка невоља, и сваки ко може, мора на овај глас потећи.

²) Овако се зове оно повјеренство (commissione) које извиђује и пара тијело мрца.

³) Док свједок ово казује, оптуженик Бог зна колико му пута прекине разговор н. п. «Тако дочекао Ђурђева дне! –  Тако доживио сретњо дане! – Тако икакве среће имао! – Мучи, мучи бездушниче!» - судац ваља да га често умукњива.

⁴) Пас окидена репа.

⁵) Пас без ушију.

 







             




Нема коментара:

Постави коментар