Маини - Промјена земље Петра I, и Вукићевића

  

Промјена земље Петра I, и Вукићевића

13 марта 1802.

 

Во име Христа, амин. На 1802 мјесеца марча 13, у Манастир Свете Госпође у Махине.

 

Да се зна и да јест вјеровано свакоме суду или господару, пред ким би изишло ово писмо, како се нахођаху неке земље Вукићевића Јова и Станка Вукићевића и Сава Берека испод овога манастира и биле контени и дођоше добровољно и молише Високо Преосвештенога Митрополита и кавалијера Петра Петровића да се размијене: да господин владика узме ове баштине, које су код манастира, а да им да у поље и тако бише сви више речени контени и посмо загледат земље; и призвасмо договорно с нама господина кнеза Луку Кнежевића и попа Сава Тановића, и посмо најприђе и виђесмо баштине Јова Вукићевића на Поца, која баштина конфинаје од истока исто више реченога господина владике и од трамунтане, а од сјевера пут, и о’ запади друга баштина Јова Вукићевића на Поца Горња, конфинаје од истока пут комунски и по дну, а од сјевера господина владике, које више речене баштине Јова Вукићевића осташе за господина владику Петра и за више речену цркву увијек вјечни. А Господин владика даде Јову Вукићевићу баштину, што беше ове цркве у Францине, те је на њу интрада усађена, која конфинаје с истијем Вукићевићем од истока и од запада, по верху Тановића а по дну пут. И другу баштину даде господин владика Јову Вукићевићу под Ријеком, која конфинаје од истока господина владике, од запада Марковића из Будве, по дну Боретина, по врху ријека стара; то се ђусташе и контени бише обје парте пред сједоцима. Исти дан звасмо матер Станка Вукићевића пред више реченијема и она имаше нешто земље на Поца Горња, која беше до исте земље господина владике, а по дну пут, и би контена и то даде господину владици, а господин владика даде по његову велику милосрђу Мари, матери Станка Вукићевића, баштину на Поца на поли више винограда кнеза Луке, а од истока господина владике, а од запади Пињатића. То би контено у све и добровољно у вијек вјечни без никаква поговора.

 

Исти дан дође Саво Ивов Берек и даде своју баштину господину Митрополиту и кавалијеру Петру Петровићу, баштину на Поца, која конфинаје од сваку господина владике, а по дну пут. Исти Берек Саво с више реченијема сједоцима своју баштину премјери жилом.

 

И посмо сви више речени и с нама господин владика на његову баштину на вељи виноград и измјерисмо по дно вељега винограда с једнога краја на други жилом спрема баштине Сава Берека на Поца и остаде поднина од вељега винограда за Сава Берека увијек вјечна, а Поца Берекова за господина владику у вијек вјечни, да не буде поговора никаква. Које више речено писмо учинисмо ми више речени Махини, којизи се промијенисмо, да се ово писмо находи при господину владици, да дећјари како смо сви контени добровољно и праву истину пишемо, нека се знаде по милосрђу господина владике јест нама с коришћу ова данашња промјена, и више је земље дао нама, но ми цркви, и ми сви више речени Махини, којизи се данас промијенисмо облегајемо се ако би игда икo сагнао Вишереченога господина владику с овијех земаљах, које данас пуштајемо и у ову књигу ментујемо, да смо вазда на јесер ми или наши посљедњи одговорит с нашијема добрима.

 

И сему сједоци који ће се подписат:

 

Ја поп Саво Тановић, писах и потписујем се на име господина Луке и на име Марка Божовића и Божа Алексића за не умијући они писати.

 

Ја поп Раде Богдановић подпишујем се како више пише.

 

Ова писма бише потврђена од господина Митрополита и каваљера Петра и јесу три направљена нека се находи у свакога своја.

 

Митропилит Петар Петрович Његош својеручно потписах и печатом за више вјеровање потврдих.

 

Марта 13-га числа, 1802-га годишта

 

 

Маини - Прилог цркви кћери војводе Пава 29 јануара 1794.

  

Прилог цркви кћери војводе Пава

29 јануара 1794.

 

1794. генара 29, у монастир Свете Госпође у Махине.

 

Да се зна, како ми три сестре, а кћери војводе Пава Кнежева Свучикала, Јела, Маре и Саве за прилог баштинах, виноградах и маслинах, што приложисмо цркви Цетињској куповине нашега оца војводе Пава с договором наше матере Анђелије. И за то бисмо даровате од цркве и господе владиках Саве и Василија у злато седамдесет цекинах, од којијех, сад у почетак на данашњи дан примисмо у наше руке готове четиридесет цекинах, а остадоше наше при цркви тридесет цекинах, да ни стоје за нашу потребу и минувши ова годину и после тога кад буде наша потреба да је облега црква и господа владике с калуђерима ове тридесет цекинах када узиштемо, да имају нама дати и у ову исту књигу приписати, како су подмирили и у своје руке књигу узет за вјечно вјеровање.

 

И сему сједоци: Лука Краповић, Марко Тановић, Јово Марков, Писах Исаија Јововић Петковац пред свједоцима.

 

 

 

Маини - Вучина Попов продаје земљу Петру І.

  

Вучина Попов продаје земљу Петру І.

27 августа 1783.

 

Ва име Христа амин на 1783, августа 27.

 

Да јест веденије васакоме чловеку, пред ким изиде сије писаије, и да се зна, како је Вучина Павов Лијешовић от моје добре воле, а за моје потребе, продадох моју дионицу винограда нa Цaрине, то продадох господину архимандриту Петру Петровићу и неговој братији за четири цекина, и на ту дионицу винограда стимадура нe пoслaсмо него се сами погодисмо за четири цекина,

који су ђушти от злата; у цекин по шест грошах, а у грош по четирдесет динарићах муниде куренте. И ја Вучина Павов Лијешовић питax моју близику, могу ли купит ову моју дионицу, они рекоше: купит не можемо, него продај коме можеш. И то остаде за церкву цетинску у вијек вечни. И тојзи баштини конфини от истока баштина Пера  Лијешовића, а от запади иста баштина царковна, от севера пут комунски, а от југа баштина Пинатића. И ja Вучина Лиjешовић бих плаћен и подмирен од исте церкве цетинске за вишее речене аспре у све и за све, а царква да ужива више речену баштину како исту своју.

 

И овоме писму сједоци који ће се подписат.

 

И ја кнез Лука Кнежевић седочим горнему писму, да је истинито чиним карст руком својом †

 

И ја Перо Лијешовић бих седок и чиним карст руком својом †

 

Писах ја Вуко Марковић по ријечи и наредби обије парте, а пред седоцима више писатијема.

 

 

 

Маини - Петар I. мијења баштине с Марком Тановићем

  

Петар I. мијења баштине с Марком Тановићем

20 априла 1783.

 

Ва име Христа амин. 1783 априла 20 у Махине.

 

Да јест веденије суду и господару, који чује али види сије саније, како ја господин архимандрит Петар Петрович з братијом цетискога манастира, митрополија, размијенисмо баштину с Марком Тановићем изпод Острога и неговом кућом и последниjах, који буду од цетиске церкве и у дому Марка Тановића у вијек. Остале баштина за царкву, коју ми даде Тановић под Мочаник три конавла; от истока попа Марка Чаприце, от запади Ника Тановића, от шилока землa и мaшлине церкве цетиске, а ми дасмо Тановићу баштину под Ријеком: од истока кофина Перазић, от запади пут комунски, от севера Зановића, од југа царкомна из Будве. И сувише Марко Тановић даде три талијера клака царкви. И тако бисмо контени. Овому седоци кнез Лука и Нико Божовић.

 

Писах ја поп Саво Тановић.

 

 

Маини - Марко Ивов Ијазбац тражи земљу од архимандрита Петра І

  

Марко Ивов тражи земљу од архимандрита Петра І.

10 марта 1783.

 

Во име Христа амин. 1783 месеца марта десети дан.

 

Како дође Марко Ивов Ијазбац су негове двије стрине, двије Јане Перова и Карстова от них добре воле, а за велику потребу и молише и господина оца архимандрита Петра Петровића а за нешто мало баштине под Ријеком а будући куфина је те исти господин отац архимандрит и от сјевера и запади, а од шилока Пушкар, а од истока Свете Петке баштина. И пође исти Марко и архимандрит и игуман Јанићије и Саво Попов и баштину стимаше гроша 9.

 

Сему сиједоци исти игуман и Саво Попов. Исти игуман писа и бих молен от више реченијех. И ја Марко и Јане двије чине карст †††

 

 

Маини - Стијепо Савов из Лаза тражи земљу од архимандрита Петра I.

 

Стијепо Савов тражи земљу од архимандрита Петра I.

9 марта 1783.

 

Во име Христа амин. На 1783 месеца марта девети дан.

 

Како дође Стијепо Савов из Лаза својом снахом Станом господину архимандриту Петру Петровићу и молише га за своју велику потребу за нешто баштине под Ријеком, која куфинаје с истом баштином господина оца архимандрита Петра са свијех странах, от шилока Пушкар, от истока Свете Петке. И пођосмо и баштину видијесмо и ногама обидосмо исти архимандрит, игуман Ијаникије и Саво Попов Гиговић и стимaсмо цекина три. 

 

Сему седок Саво Гиговић, Карсто Ников Марковић, и ја игуман седок и писавац. И за вишу вјеру Стијепо исти Савов меће карст, не знати (!) писати. И ја Карсто Вукотић за моју синовичну и седоци сви †††

 

 

 

Маини - Иво Ђуров Франета залаже земљу Митрополиту Сави

 

Иво Ђуров залаже земљу Митрополиту Сави

 

10 јануара 1749. Во име Христа, амин. 1749 јануарија 10 ден.

 

Да јест вједеније всјакому человјеку, пред ким изиде сије писаније, како дођох ја Иво Ђуров Франета пред господином владиком Савом и молих га од моје добре воље, а за моје потребе, да ми узајми два цекина и по, и ово ми даде верх Дола Мизина, што је на дно Вишковићах до Иван-дола, и ако буде да се продаје, да га не има нитко купит, нако церква.

 

Сему сједоци Ђуро Луштица, Јово Вуков с Његушах.

 

Писах ja Теодосиј Мерковић по ријечи више реченога Ива Ђурова.