Писмо Хрватском сабору

Славном Сабору Хервацко – Славонскому
 У Загребу

Наша су обштелства имала част примити многа писма од стране Хервацкога народа у коима е битна Ваша жеља да се данашња Краљевина Далматинска вашои држави саедини.

Наиперва и наисветиа наша дужност та е јавити пред свиетом да ми Далматинци ниесмо но бокези. Што смо потрајали до данас на та поштована писма одговорити, узрок е таи сами што кроз различне догађае ниесмо могли народни дух и народно мниејење томе послу упитати.

Али данас у добар час скупили се као правом народа бококоторскога посланици единокупно Вама наши одговор као ти шаљемо.

Без сумње толико краљевина Далматинска, колико овои за сад скопчано окружие бококоторско припада по положају, по истории, по езику, и по племену већег броја славенскои – српској народности.

Без сумње кад би надстоећи догођаји до тога корачали да се државе славено – серпске тоест југословенске у едно саедине под штитом ћесарскием, без уплива никакве туђе народности као напримиер талијанске, маџарске, њемачке и тако даље, без сумње Бококоторска противна бити неће да се жеља Ваша испуни што се саедињења нашега тиче.

Али данашња обстојателства, а навластито оно што се Ви Угарској круни подложни, не допуштају да ми за то саедињење жертвујемо независност наше народности, која е нама припознана у новоме уставу Царства Аустринскога.

Кад свака југославенска држава правилним путем постане самостална без туђег уплива, кад се збуде оно што сви желимо тоест основа славенског царства под царскием штитом, кад наипосле еднака буду слободна међу реченима државама уговорена и постављена, окружие бококоторско од свое стране радосно ће себе у томе савезу приписати.

На против тога ако државе Хервацка и Славонска желе и могу с нама у задружество доћи под уставом 25. априла ове године, да снама уедно у новому конституционалному животу уђу, окружие ово ништа радосние захтиевати неможе.

Толико за сад на позиве Хервацкога народа имамо част Вама преставити, остајући братинскием привржением, чекаћемо од Вас скори отпис с тием додатком да би смо од Вас ради знати под коием условием Ви би сте нас у Ваше задружество примили.

  

Cattaro li 13. giugno 1848.

M. Netovich podesta di Cattaro per se e suoi rapresentanti della stessa commune

D. Ivaniš podesta di Budua per se e suoi representanti della stessa commune.

Nicolo Stanich podesta di Castelnuovo

Ballovich podesta di Perasto

M. Ivelich podesta di Risano

S. Dabinovich capo comunale di Dobrota, - G. Vučković da Zuppa – G. Sisich – A. Sbutega capo com-le, + croce di Stiepo Perazich sindico di Pastrovichio + di Chersto Stiepova Stanisića sin. di Maine – di Nicolo Ivo Zec sind. di Pobore + A. Stanisina Martinovića sind. di Braić – Giov. Marinovich cap. com. di Stolivo – Giov. Calugerovich vecchiardo – P. Andrović sind. di Cartole - + di Giov. Dtegich v. dind. da Cartole – Spiridion Barbich vecchiardo - + di Stiepo Giurov Starčević da Chertole v. sind. Constantino Carsanaz sind. di Lustizza. Natale Giuranovich capo di Scagliari – Spiro Moscov cap. di Spigliari – + di Stanco Milovich da  Cartole capo del paese – capo di Lepetane - + di Andrea Lizza vec. della contea di Zuppa + di N. Boicovich - + di Stiepo Jochich cap. da Cartole. + Lazo Lakicevich da Cartole + Giuro Tripov Petcovich, capo locale di Teodo - + del capo locale di Lastva illeterato.

Још склопише ову међусобну нагодбу:

Дасе зна како данас на општои скупштини уговорише међу собом сви посланици:

1.                Познавајући да у ова мутна времена може се како међу њима побунити какои дио народа да опасно ради на шкоду општег мира, притијаљанија, и тако даље, да ће се год потреба  збуде, датиће едан другоме руку помоћи противу злодјелаца.

2.               Познајући што да кроз друге различне случајеве може немир у коему  крају окружја постати, обећаше се записно даће у таквоме случају едан другоме у помоћ прискочити, колико кадер буде.

3.               У наипосле обећају исту помоћ у свакои у којои би когоћ радио такнути обшту независност како изговара сентенца штосе данас прочитала и одобрила.

Boche di Cattaro a Perzagno 1. – 13. giunio 1848.

Потписи као горе

БОКА – Зборник радова из науке, културе и умјетности бр. 6 – 7  1975.