„Босанско-хрватска ћирилица!?!”

 1902.

„Босанско-хрватска ћирилица!?!” 

Ми смо Срби већ свикли слушати свакојака извртања и увреде са стране наше “браће” Хрвата, на нас ништа и не изненађује. То је ваљда и узроком, што до данас нико и не проговори о “босанско-хрватској ћирилици”. Истина, и не треба да се на братске увреде обазиремо, јер многи од њих и не знају ништа друго; али кад један учени професор изврће истину и тијем нас очито вријеђа, онда морамо да се на то обазремо и да његов безобзирни поступак осудимо.

Професор Др. Ђуро Шурмин у познатој својој „Povjesti kniževnosti hrv. i srp.” пронашао је некакву босанско-хрватску ћирилицу. Није му доста било, што је написао такову књигу, која је атентат на Српство и српску књижевност, него још изврће и такове истине да човјеку памет стане. На страни 31 речене књиге вели за ћирилско писмо: “poznato je pod imenom bosansko-hrvatske bukvice”. Зар је то још неком познато, осим самом госп. Шурмину ?

Кад би га нешто чуо босански бан Стефан Котроманић, преврнуо би се у гробу. А шта би му само рекао фра Матија Дивковић? Бан Котроманић називље свој језик српским, а наравски да му је и писмо српско, баш то исто, што га тако криво зове госп. Шурмин. Котроманић вели у својој повељи од године 1333. ово: в тому с Д повладкие латнисци а дви српкецие... [Монumenta serbica стр. 107]. Фра Матија Дивковић, који је на триста година послије Котроманића, вели: ... наук карстиански писан незнком словинским и слови сарпскиеми.." На другом мјесту вели: „плач Блажене Дивице Марие, кои плач неписавши сарпски..." На трећем мјесту вели: „кврши како Икрам коне верши исписакани сарпски..." На четвртом мјесту вели: „Живот свете Катарине сложен верше, коие верше исписавши сарпски...” Још има таквијех примјера, али је и то доста, па да се види извртање истине.

Дакле ћирилицом је писао и Матија Дивковић, али му не бјеше ни накрај памети, да је назове босанско-хрватском ћирилицом, већ напротив српском. А да не би ко рекао, да Фратри босански нијесу то писмо сматрали својијем рођенијем писмом, већ га за то звали српскијем, што њим писаху и Срби у Србији, ево и за то примјера: Фра Стипан Јајчанин, који је писао истијем писмом као и фра Матија, вели у предговору своје књиге „Исповиед, карстианска и наск” ово:”… веома су потребите къниге о Босни и наша слова и наш иезик”. Та је књига штампана у Млецима 1704. Дакле, допустиће госп. Шурмин, да се то писмо зове својијем правијем именом “српска буквица”, а не ни “босанска” ни “босанско-хрватска”.

Проф. Шурмин употребљава то своје фантастично и измишљено име за наше српско писмо на више мјеста; тако на страни 77, 114, 183.

На страни 115 вели за босанску књижевност ХVII. вијека, да та “franevačka kniževnost ima u tomu svoju vrijednost, što predočuje čisti narodni govor kao najbola hrvatska proza u XVII. stoleću;” Ради би били знати на чему г. професор темељи хрватство овијех фрањеваца? Је ли на темељу вјере? Биће да је тако, јер тога се је г. професор држао при писању ове своје “Povjesti kniževnosti“. Ко је католик, стрпао га је у хрватску литературу, па макар он био најватренији Србин. Зар је то објективност? Зар је то озбиљан рад једног ученог професора?

Погледајмо његову објективност само у једном примјеру! Говорећи о Матији Дивковићу вели на стр. 116: “Od ńega nam je ostao nauk krstjanski za narod slovinski, izdan u Mlecima 1611. a poslije više puta. Taj je nauk preveden s latinskoga jezika „u jezik slovinski i slovi srpskiemi” (t. j. ćirilskimi)” Госп. професор ако и наводи Дивковићеве ријечи „slovi srpskiemi", ипак измишља неко ново име, које је по Буди њему и његовијем неумјеснијем идејама. Ми то осуђујемо а сажаљевамо хрватску интелигенцију, која још никад не ће да се опамети.

Кад би нам г. Шурмин могао макар једнијем писанијем спомеником босанскијем доказати и назив ћирилице босанско-хрватска, онда би му одобрили; али овако не, док сва документа стоје на нашој страни. Сви босански споменици говоре за оправдани назив ћирилице “српска буквица”. Ко протавно мисли, љуто се вара.

Вл. Богићевић

 

Младен Црногорчевић - Превлака

 

Превлака

 

Превлака је ниско полуострво по дну поља солиотског у бокељском заљеву. На њој је мало равнице, а на узвишицама јој виногради, маслињаци и сјенокоси. Поднебље јој је тако сретно, да се одликује и од осталих бокељских крајева.

У самоћи овога полуострва, нешто западније него ли је данашња црквица Св. Тројице, зидали су српски великаши за Првовјенчанога краља славни манастир Св. Арханђела Михаила. По њему се: Кртоли, Луштица, дио Грбља, Богдашићи и околна мјеста назваше Михољским збором.

Грађевина манастира и храма је зидана с особитом техником од вјешто израђеног бијелог и црвеног тесаника. Храм је био богат у мраморном раду и у архитектурним детаљима у опће: важан и занимљив са свог распореда у основу и са живописне израде.

Кроз сав ХІІІ. до измака прве половине XIV. в. ту је била столица зетске јепископије, која је тада названа митрополијом. Као такова потрајала је свој вијек, док је Млечићи срушише око половине ХV. в., преко некога Друшка, који је, како још живо предање казује, отровао 70 калуђера превлачких, и тим Превлаку од чести добио у своју имаовину.

На источној страни полуострва, гдје у бујној вегетацији расту столетни храстови и вити ловор, уздиже се „Каштио” са ходницима и треијмовима. Кажу, да је тако назван по једноме замку (castrum), што подиже Легет Кресмиров у Х. вијеку.

Од многих поклопница, нађених у манастирском гробљу пред храмом, најзнатнија је она, која је затварала гробницу Ђураша, унука ставилца Ђураша Врањчића и витеза у цара Стефана Душана. Овај витез Ђураш члан је породице, која даде име Превлаци најближем селу - Ђурашевићима. Ђурашевићи су настали од Ђураша Илића (Dominus Juras Yscete Juras Castellano), који бијаше прво савјетник цара Стефана Душана, а позније је држао горњу Зету, коју на скоро заузму Балшићи. У једној пергамени од 1494. г. споменут је Дадин Ђурашевић напоредо с митрополитом превлачким.

Контеса Екатерина Властелиновића купила је Превлаку у пошљедњега Друшка 1827. г., па је даровала још за живота Владици Раду (Петру II. Петровићу Његошу). Црногорски кнез Данило І. Петровић прода је своме тајнику витезу. М. Медаковићу 1858. г., а овај Архимандриту Н. Дучићу 1866. г., од кога је откупи опћина Кртољска 1872. г.

До данас се много писало о историјској знаменитости Превлаке. Бокељи је с правом сматрају својим Дечанима.

 

Младен Црногорчевић

1899.

Konavoska zdravica

 

Konavoska zdravica

 

E! moji mili i dragi. Ovi naš pošteni ban domaćin, Boga moljaše, od lanjske godine do ove godine, dok mu dogje i ovi današnji dan Sveti......

Boga molio pa ga umolio, pa on nas lako zazva a mi k njemu brže dogjosmo, pa on nama lijepoga blaga pripravio pa mi blaga blagovasmo i rujno vino pismo kako komu za volju bijaše; ali sam ja čuo od mojijeh starijeh, gdje god se rujno vino pije, da se ondje i gospodini Bog spominje, pak neko ga spominje klečeći, neko odeći a mi ćemo spomenuti Boga i veliku Slavu Božiju stojeći. (Ovdje se digne na noge).

Sunce nam na istok a Gospodin Bog na pomoć, da pomože Bog ovi dom i u domu domaćina i njegove kumove i njegove prijatelje, koji su mu ovdje i drugovdje pomozi mu ih jaki Gospodare Bože kako no i odeš ako Bog da. Amen da Bog da.

Dani Gospodare Bože: ovomu našemu poštenomu banu domaćinu, da bi mu se kupili borni izabrani, sve za punu sopra, na dobru volju, na pošten glas a na svijetao obraz, do sad dobro od sad bolje, a podrži mu i ovako jaki gospodare Bože kako i oćeš ako Bog da. Amen da Bog da.

Pa dobri ovi naš pošteni ban domaćin nove prijatelje privaćivao, a stare potvrgjivao sve u duga vijeka a u malahnu grijehu, a što god junak činio Boga se bojao a svoje duše neogriješio a eda mu Boga na pomoći i t. d.

A dani mu gospodare Bože: tri četiri junačka dobra, prvo dobro goja i mira, drago dobro kruha i vina, treće dobro srebra i zlata a četvrto što je najbolje zdravlja junačkoga, kakono i oćeš ako Bog da i t. d.

Dani mu gospodare Bože: air i berićet u brzu konju, u tvrdu volu, u punoj ćesi a u veseloj sreći, ćesa mu junaku krešila su čim bi se junak u mlados dičio, a u starost dičio i ranio a gospodina Boga vazda slavio i falio, kakono i oće ako Bog da i t.d.

Dani mu gospodare Bože: na njegovu brzomu konju dobroga junaka, koji bi junak veselo od svoga dvora na put odlazio, a na put zdravo i veselo dolazio, na putu ga družina dražila, braća ga kumila, gospoda ga milovala, respet mu nosila, mjesto mu činila, imo ko a imo komu sve za čas a za dugu ljubav, kako i oće ako Bog da i t. d.

A dani mu gospodare Bože: za njegovijem volom tvrdijem dobroga orača koji bi junak, jutrom uranjivo a večerom primrknjivo, a sve svoje baštine u lijepi zeman uragjivo, a sve s kumovima i s prijateljima u lijepom zdravlju radivo, kako i oće ako Bog da.

Pa dani mu gospodare Bože: da bi mu nebo rosilo a zemlja plodila i lijepi rod rodila, po nekoliko bardaka vina, po nekoliko somuna kruha, su čim bi junak ovako svijetlu sopru pripravio a za nju mile i drage postavio, kako i nas danas, da mu blago blaguju, a rajno vino piju sve od svoga truda a od Božjeg dara a eda mu Boga na pomoći.

Dani gospodare Bože: ovomu našemu poštenoma banu domaćinu, da bi ga se svako dobro držalo, kako što se drži pijesak mora dubokoga, zvijezde neba visokoga, brštan drva i kamena, a Angjeli gospodina Boga, a mi tebe bane domaćine.

A pomozi Bože ovoga našega poštenoga bana domaćina, na ustanku, na podranku pomozi ga Bože na svakomu strašnomu mjestu, gdje god bi mu junaku imalo biti strašno strašnovito, tu mu bilo lako lakovito, zla ga ni čula ni vidjela a dobra ga stizala i prestizala, kako i oće ako Bog da.

Dani Gospodare Bože: ovomu našemu poštenomu banu domaćinu čistu dušu bistru pamet na umrli dan, kako mu je bila i na rogjeni dan a dobri Bože tebi se molimo.

A ovi današnji dan Sveti........ domaćinovo krsno ime, koje ga je junaka u zdravlju zaskočilo, da ga bude u dobru provoditi od ove godine do druge godine pa sve (od ove godine do stotine), dokle bude volja gospodina Boga a požuda srca našijeh, kakono i oće ako Bog da.

A ove današnje Svete mise, koje su se pjevale po puku i narodu kršćanskomu, da se budu pjevati živijem za zdravlje a mrtvijem dušama za spasenje, koje na njima bio i ko nije bio udijeli mu Bože slavni i sveti dio, kakono i oćeš ako Bog da.

E moji mili i dragi, ja bi imo još što bi govorio a vas mile i drage razgovorio, ali se bojim da se nebi pogovorio i vas mile i drage obraze zagovorio, kako može biti da sam i do sad, ali ste vi mili i dragi obrazi koji ćete meni oprostiti a rgjave glase ne pronosit, jer vi svi znate da je u mene mlada glava kao zelena trava, kao jedna voćka na vrh jednoga brda, dosta visovita a još više tankovita, pa koji god vjetar dokreće svaki na svoju stranu okreće, tako mojom glavom i pameti danas (Ako ima djevojčica tada se reče za smijeh ovako: ali nije ni čuda jer kad ima ovako lijepijeh djevojčica, pa nešto vino a nešto djevojčice digle su mi pamet) pak neću dalje ni govoriti, nego ću napiti ovu prvu, prvu i najbolju. U ime Boga i velike Slave Božije, da pomože Bog i velika slava Božija dom i u domu domaćina i njegove kumove i njegove prijatelje koji su mu ovdje i drugovdje pomozi mu ih Bože i velika slavo Božija, kakono i oćeš ako Bog da.

A ovu ćemo druga za ljubav dugu, u ime gospodinovo a za zdravlje domaćinovo i njegova tvrdoga šljemena a pod njime zdravoga ćemena, šljeme mu tvrdo vjekovito a domaćin zdravo i veselo, da bi se pod ovijem tvrdijem šljemenom našao gospodar čovjek, gospogja žena koji bi krstili, krizmali, vjenčavali, udavali, vinograde radili, kuće gradili i svaka izvrsna veselja gradili kakono i oće ako. Bog da.

A ovu ćemo treću, u ime trojstva i jedinstva nerazdjeljenoga koji razdijeliše nebo i zemlju a sajediniše nas braću kršćane i mrnara na moru i ratara na polju i svakoga brata kršćanina koji u crkvu ode, Bogu se moli, lemozine dijeli, na otar svijeće namjenjiva, sve od svoga truda a od Božijega dara a eda mu Boga na pomoći. A ovu ćemo četvrtu primaknuti, kako što se primiče ljeti listak a zimi oblak, u ime tužnijeh i nevoljnijeh, koji je junak u tuzi i nevolji da bi se tuge i nevolje izbavio konja najaho, sablje napaso, družine nauživo, kakono i oće ako Bog da..

A ovu ćemo petu u ime sopre i obraza, sopra nam sjajna i svijetla a mi za njom zdravo i veselo, alaj mašalaj kuću ja dalje. od Boga nam zdravlje, zdrav domaćine sa svijem prijateljima, zdravo ste svi naokolo. (Sad se napije).

1897