четвртак, 09. јул 2015.

Hugo von Czeschka - Устанак у Поборима

Илустрација из књиге “Povstání v Dalmácii”




Дио који се односи на Будву и Поборе а из текста који је написао Hugo von Czeschka, ц. к. капетан 21. батаљона пољских ловаца, наставник Пешадијске кадетске школе у Инсбруку. Са немачког превео Предраг В. Ковачевић.

1869
Препад на тврђаву Стањевиће*

Тврђава Стањевић која се налази између Котора и Будве, недалеко од црногорске границе, на раскрсници путева који воде за Космач, Будву и Котор, морала је да се снабдије храном између 21. и 22. октобра, при чему су били ангажовани и пандури (мештани римокатоличке вере). Међутим, околност да у околини тврђаве нису били примећени никакви поремећаји реда изгледа да је био разлог да посада која се састојала од 33 војника 27. ловачког батаљона и 12 артиљераца, није приликом попуне храном испољила ону опрезност која јој се у сваком случају налагала. Када је командант тврђаве поручник-ловац Weiss ступио на покретни мост да прими следовање  био је једним метком оборен, а одмах затим искочише побуњеници који су дотле сакривени иза околних стена и који су продрли преко покретног моста у тврђаву. Посада која се мушки бранила била је приморана да се повуче у унутрашњост утврђења, где се сада, са спрата на спрат, па све до крова зграде борила. Када су устаници са једне стене која доминира утврђењем засули кров камењем и пушчаном ватром и тиме онемогућили сваки даљи отпор, преостали део посаде прихватио је капитулацију која јој је за време борбе неколико пута била нуђена. Противно својим обичајима, устаници нису поубијали обезоружано одељење него су му осигурали слободан пролаз до Будве. Затим устаници опљачкаше касарну и после бацише утврђење у ваздух.

Напад на Будву

22. октобра појавише се знатне чете устаника испред Будве где је наш гарнизон због експедиције за Драгаљ био сведен на свега 50 војника 27. ловачког батаљона. Чим је генерал Wagner телеграфски био обавештен о опасности која прети Будви, наредио је да се одмах 27. ловачки батаљон, који се тек вратио са Црквица, укрца са два топа на ратни параброд “Andeas Hofer” и да се под командом мајора Томаса сместа упути за Будву. 22. октобра у 11 часова ноћу стигло је ово одељење и мајор Томас је наредио да се одмах искрцају топови и људи. Ово искрцавање штитио је “Andeas Hofer” својом топовском ватром од устаника који су били сакупљени испред града. Када су устаници, који су били у знатној надмоћи испред Будве, после подне 23. октобра отворили интензивну ватру на браниоце и исту наставили преко целе ноћи, мајор Томас нашао је за потребно да од војне команде у Котору затражи нова појачања. Када је по наређењу генерала Wагнер а већ 24. октобра стигла топовњача “Streiter” испред Будве, са неколико  лаких топова узетих из састава неких јединица из Котора, стигоше морским путем у опкољено место већ следећег дана не само две чете 48. пеш. пука него још и 4 јача топа са муницијом.
На овај начин, осетно појачан, гарнизон Будве не само да је био ослобођен свог критичног положаја него је био у стању да с времена на време врши нападе с мањим одељењима на устанике.

*Тврђава је била познати бокељски манастир Стањевић, дугогодишња резиденција црногорских митрополита. У овом манастиру боравио је извесно време и Доситеј Обрадовић као и многи духовници који су преко Будве бродом одлазили у Свету Гору, Јерусалим и остала прекоморска места. Када је Аустрија дошла у посед ових крајева, она је манастир претворила у тврђаву. – Примедба преводиоца


1882
Устанак у Поборима
Када је почео устанак у Кривошијама територија јужно од Котора, Грбаљ, остао је донекле лојалан. Међутим, 1. маја 60 људи у Горњем Грбљу и Поборима је изјавило да неће давати људе у домобранство. Било је потребно да се брзим угушењем овог устанка спречи његово даље ширење. Решење овог задатка поверено је мајору Каливоди са половином 3. батаљона пољских ловаца и са једном половином брдске батерије. Овај полубатаљон кренуо је 2. маја из Котора преко Троице – Пипољевца и поред црногорске границе преко коложунског седла у правцу Голиша. Овде су устаници напали ово одељење око 10 сати ноћу, које је ипак одбацило устанике. Дана 3. маја битка је настављена. Услед маршовања, ноћне борбе и сталне борбене приправности, ово исцрпљено одељење добило је прво појачање доласком једног жандармеријског одељења које је било упућено из Будве и које је стигло око 8 сати ујутро до Чуке, североисточно од Доњих Побора ( Зечево Село), и заједно са 18 становника овог места отворило ватру на устанике. Када су око 6 сат увече на коложунско седло стигле једна чета 43. пеш. пука и једна половина брдске батерије са натовареним провијантним колима, а око 8 сати  увече у Кнежевиће једна чета 36. батаљона пољских ловаца из Будве, настављена је 4. маја свом снагом акција чишћења.
Овом приликом наше трупе ступише у везу са црногорским кордоном и уверише се да су устаници који су се у ноћи 4. маја пребацили преко црногорске границе обезоружани. Према једној вести команда места у Будви јавила је да је црногорска влада интернирала 179  Побора. Тиме је устанак у Грбљу био у најкраће време угушен.




Одломак из предговора Предрага В. Ковачевића:


…………………………………………………………………………………………………
Неки писци, а посебно млађи и неупућени новинари, овај устанак у Боки називају “кривошијски устанак”, иако је то стварно био бокељски устанак, из простог разлога што су поред Кривошијана  у њему учествовали и људи из другог устаничког подручја – устаници из Грбља, Побора, Брајића и Маина. На том другом устаничком подручју били су крвави војни окршаји: У Грбљу приликом освајања Горажде, у Поборима при освајању манастира Стањевића, а у Брајићима приликом освајања Космача. Удружени Побори, Брајићи и Маини дочекали су добро наоружани батаљон Мађара на Јанковом Ждријелу, потпуно га потукли и натерали у бекство, тако да се мањи остатак једва спасио у тврђави Космач.  У тим окршајима било је мртвих и рањених, па чак и погинулих жена.
Треба имати у виду да је Аустрија неколико година пре устанка била разорила манастир Стањевиће и од истог изградила врло јако утврђење. Приликом освајања манастира погинули су командант утврдјења и два официра. Њих су Побори, Брајићи и Маини  с дужном пажњом сахранили у гробље Св. Недеље а заробљене аустријске војнике спровели до Будве и предали аустријским војним властима. Поред тога, сва места у Боки била су на страни устаника и помагали их било храном, било одавањем тајних информација, било добротворним прилозима, а посебно оружјем. Средствено, то је био стварно бокељски устанак, а не искључиво кривошијски, како то наводе неупућени писци. Не сме се заборавити ни 47/8ова чињеница:
У тајним припремама за устанак, у Боки се образује устанички одбор који издаје устанички проглас:
“На ноге! На ноге, народе младих ратника из гора которских! Сјети се предака својих које ти је Качић опевао, који је рекао за њих да мачем сјеку као Угарци, а пушком бију као Црногорци, да су брзи као Херцеговци, паметни као Италијани, а високи као Бошњаци.
На ноге, витешка Боко Которска, гнездо соколово у јеловим гранама! Ти си три пута надбила Турке, ти си одолевала Млечићу и Французу и сваком непријатељу који се усудио ударити на те”.


БОКА – Зборник радова из науке, културе и умјетности   бр 17





Нема коментара:

Постави коментар