Грбаљ – Пелинска Рудина – Обнова цркве светог Николе

Изволенїем оца и поспешенїем сина и свршенїем васесветаго духа обнови се и распространи се єже зримое сїи храм св. архіереа Хр. Николе свом кнежином и станом Туїковић, и сградише храм сїи на месте сем, и пописаше икон, двери, камере и часни крест, и кои се трудише и настоја и мајстором платише, и кои место подументе даше, и сви к спасенију приведоше се, услишаше глас евангелски: приди, благословени оца моего, и тако створише се велии помен во си вѣк и будушти, амин.

 

И паки минувшим лѣтом произволенїем божїем и молитвом св. оца Николе пописа се по зиду, и украси се настојанием кнеза Пера Туиковић, са свом стаїом, и биће сви именом уписати.

Првом свештеници:

протопоп Сћепан Влатковић от Шишић, и поп Перо из Туиковић, поп Станиш от Пелинов, поп Вуко Лепавић. –

 

Село Шишић: Вуко Крашић, Вуко Радов, Вуко Стїепов, Ђуро Стїепов, Јано Вуков, Іво Миров, Вук Станишин, Ђуро Антов, Сладо Радов, Нико Ђурин, Іво Марков, Милош Ратков, Нико Сћепанов, Ђуро Кордић, Пјеро Донков, Димитри Івов, Милош Воинов, Раде Вуїашков, Станиша Нїков, Вуко Марков, Раде Стїепов, Іво Стїепов, Іво Станишин, Вук Нїкшв, Вуко Марков, Ђуро Іванов, Іово Ћуров, Вуко Дмитров, Вукац Косіер, Раде Ђуров, Іво Місин, Іво Вуков, Раде Перашев, Вуко Гавов и Стіепо Милін, Вучета Милін. –

 

Село Пелиново: Перо Радов, Вуко Перов, Раде Перов, Стіепо Ђуров, Раде Вуков, Перо Вуков, Сладе Вуков, Ћуро Раданов, Воин Ћукин, Іво Воинов, Мирко Брачовић, Перо Ћуров, Радо Маров. –

 

Село Туіковић: Іво Ніков, Стіепо Мирков, Вуко Мирков, Вуко Івов, Вуко Ћуков, Стіепо Ђуров, Ђуро Јанков, Сладо Мизин, кнез Мілін, Нико Рашковић. –

 

Село Належић: Ђуро Перов, Ніко Станишин, Іво Вуков, Іво Луков, Ђуро Марінов, Лазо Стіепов, Вуко Івов, Перо Вуков. –

 

Село Ти(ш?)тел: Стіепо Вуков, Іво Івов, Іово Илин, Степо Вулов, Станиша Божов, Иліа Стіепов, Вуко Івов, Радо Вуков. –

 

Село Сутвара: Ћуро Радов, Вуко Ніков, Станое Ивов, Стіепо Воіанов, Нико Радов, Іво Тердін, Раде Вукчев, Іво Перић, Вуко Ников, Марко Івов. –

 

Село Дуб: Вуле Перов, Ніко Вулов, Раде Вулов, Нікола Вулов, Іво Ђуров, Станиша Перов, Ђуро Чобов, Марко Вучетин, Вуко Стіепов, Іво Перов, Милош Перов, Нико Ђуров, Вуко Івов, Стіепо Маровић, Ђуро Вуков, Раде Вукћев, Вуко Ніков, Станиша Вулов, Божо Івов.

 

Створише се вѣчни помен, бог прости.

Тогда бившу же патріарху пекскому кірію кір Мовсеи и преосвештеном мітрополіту цетінскому и владества(?) и Скендеріе и Чрніе Гори и пріморском кірію кір Данил благословеніем в л. с.З.К.З. от р. Х. ≠.а.ф.и..

 

Рука Димитріа многогрешног писара.

 

Натпис у цркви на Пелинској Рудини у Грбаљској. –

Шем. Б. К. 1890, 39

Турци опалише манастир и град Гришпулу (доња банда Грбља)

 

Ва име Христово, амин.

Да се зна како ја, Мелентије Чукуровић, игуман, бѣх у манастир св. Николе у Бигову са моих пет калуђерах, и бѣше црква прекрасна са шест канћелах сребрних и три сребрних свѣштнака, и бѣше у манастир двие сто козах и овацах. Имасмо земљу Игала од мора, крајем мале ријеке, која тече посред малога поља Бигова, до међе Бадљиве Баште, на ону страну пут сјевера града Гришпу, у којем бјаше р.м.в. куће, и бијаше лијеп град, куће дигнуте са великим прозорима; између овиех кућах бѣху три фамелѣ, Лазаревића, Микиела, Петричевића. Бјеше у истоме граду војвода истога града Остоја Лазаревић, кои бѣше кнежевином грбалском. У град на исток христиански не служаху калуђери манастира, но имаху свога протопопа Раића Микиеља. И то бѣше за владања цара србские. После неколико година дођоше Турци са галиама, опалише манастир, и град Гришпулу са земљом сравнише. Онадер побѣгох су два калуђера у ман. св. Николаа у Берћеле, у нахии Црничкој. И ови христиани из града побѣгоше са њихове три фамелѣ, населише се у малој горњој кући пут сѣвера, зовоми Глав; а Тичићи с Лазаревићи, Микиел и Петричевић оградише малу цркву св. Петку, што и јесу имали и преће у истоме граду цркву св. Петку. 

Писах старац игуман Мелентије у ман. у Берћеле, мѣсеца марча .к.д., а... (нечитко) бѣх отчством Пащ(р)овић. 

Другом руком :

Наће е у Брћеле Јосиф Ђурић год. .а.у.ї..д. 

Запис у рук. цркве св. Николе у селу Бигову (Б. Кот.). 1879, 29.

Шем. Б. К. 1879, 29